Онлајн трговина и сајбер криминал обарају рекорде – како да вам не стигне цигла у пакету

Жарко Кецић, руководилац Сектора за ИKТ услуге Регистра националног интернет домена Србије, упозорава да, што је већи број сајтова и веб продавница, то су и веће шансе за већи број сајбер инцидената.

"Уз то, сајбер криминалци користе сада такво стање и труде се, пошто се криминал преселио на интернет, да направе што већу штету и да украду што више података или новчаних средстава", каже Кецић.

Шта је метода мале штете 

Појаснио је да сајбер криминалци користе методу мале штете. "Ако вас је неко преварио за 20 до 50 евра ви се нећете много трудити да то повратите. Нећете пријавити ни полицији нити тужити. Ту је проблем велике штете, која се мери милијардама долара које настају од тих малих блокова украденог новца или превара на интернету", рекао је Кецић.

Што се тиче корисника, каже да се они баш много и не труде да се заштите. Саветује да када купујемо морамо да водимо рачуна о много ствари. Прво да не купујемо на основу слике коју смо видели већ на основу описа тог производа, јер слика не мора да одговара правом производу.

Корисници морају да провере од кога купују и да ли могу да врате ту робу.

"Треба куповати од заиста релевантних фирми. Ту има много корака. Нормалне продавнице у којима купујемо имају и своје веб шопове, међутим има много продавница које су непознате, и њих треба проверити, постоји АПР и друге методе, ако нису остављени телефони за рекламације, на који начин се врши плаћање ....", истакао је Кецић.

Злоупотреба и крађа података

Такође, саветује да не треба да остављамо више података него што је потребно за неку трансакцију. Међутим, када је куповина на интернету морамо да оставимо наше податке, име и презиме, адресу, број телефона, имејл адресу и уколико плаћамо онлајн податке о кедитној картици.

"Оно што је битно за наше кориснике имамо Закон о заштити података личности који обавезује све оне који прикупљају податке морају да имају свој правилник о заштити података. Обавезе из новог Европског закона о заштитити е-трговине ускоро би требало да дођу и код нас и то се огледа у обавези да су и предузећа и организације која нису предузела одговарајуће мере и одговорне за штету која је настала", поручио је Жарко Кецић.

Навео је да постоји неколико фактора о којима фирме треба да воде рачуна. То је пре свега заштита репутације предузећа које послује на интернету, без обзира да ли има онлајн продавницу или интернет презентацију.

Такође, додаје Кецић, битно је да предузеће заштити и своја средства, јер уколико дође до превара постоји и нека њихова одговорност а најважније је да заштити кориснике својих сајтова.

Раст е-трговине Србија бележи још од 2012. године, али је због пандемије још више доживела напредак.

Једном изгубљена репутација може пуно да кошта

Кецић каже да постоје људи који управо због преваре не желе да послују на интернету али да има оних који су заштитили своје продавнице адекватно.

"Постоје технолошки и технички аспекти заштите. То је да та продавница има све имплементиране, све савремене методе за заштиту корисника, да њихови системи раде тако да не дозволе преусмерење корисника на нека друга места која изгледају потпуно исто као та продавница а на крају добијете циглу у пакету који вам је стигао", објаснио је Кецић.

Додаје да има и оних који су све то урадили, међутим добар део, већина не води рачуна о безбедности онолико колико би требало и како каже "на крају крајева не мисли о својим корисницима".

"Када једном изгубите репутацију, то може да вас кошта пуно", изричит је Кецић.