Читај ми!

Све је скупље – од уља до намештаја, можемо ли се надати смиривању цена

Све је поскупело и у свету и код нас. Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је за РТС да ће до краја године бити још раста цена мање-више свега, додајући да се потом очекује смиривање.

Потрошачке цене у Србији у септембру ове године у поређењу са септембром прошле године, веће су за 5,7 одсто.

У септембру су храна и безалкохолна пића поскупели за 2,3 одсто, ресторани и хотели за 0,8 одсто, електрична енергија и гас за 0,5 одсто, а више су цене и здравствених услуга, дувана, намештаја.

У условима пандемије и енергетске кризе, поскупело је све, и код нас и у свету. 

Директор Републичког завода за статистику рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да што се тиче цена, тачно је да су цене хране и пића главни фактор пораста цена у септембру у односу на август. У септембру имамо 5,7 а у августу 4,3, каже Ковачевић и истиче да разлика потиче углавном од повећања цена хране и пића.

"Тај текући пораст у септембру у односу на август је 2,6 одсто. Ту је најважније месо и сезонско поврће, које вуче значајно индекс цена и то је оно што имамо у септембру", рекао је Ковачевић.

Додаје да је у целој години најзначајнији раст цена енергената – расле су од почетка године.

"Сећамо се пораста цена струје у неким месецима, март, април, па после цена нафтних деривата, раст цене нафте на берзама. Прошле године је била испод 30 долара или барел, а сада преко 80 долара за барел", подвукао је Ковачевић.

Што се тиче цене нафте, Ковачевић истиче да је то последица ниске базе у 2020. години, години најјачег епидемијског шока и то је сад враћање.

Какве су прогнозе

"Оно што можемо видети на основу онога што Министарство финансија предвиђа у планирању буџета, пре свега у нацрту ребаланса, да ћемо имати смиривање следеће године, до половине године бисмо могли рачунати да ће доћи до смиривања цена генерално, а то је прогноза ММФ-а у последњем извештају, базира се на чињеници, на дијагнози да је раст цена у највећој мери последица дисбаланса који је направила пандемија - неусклађеност потрошње и понуде", каже Ковачевић.

"Морамо сагледавати све факторе, епидемија је с једне стране – неускађеност понуде и тражње, извесни прекиди ланаца снабдевања, смањена понуда, повећана тражња, монетарне политике су биле експанзивне, новца има више у оптицају, смањена понуда и више новца у оптицају изазива раст цена", рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, друга ствар су шокови који нису последица саме пандемије, то је шок раста цене енергената, гаса, па се то прелива на раст цена струје, нафтних деривата.

Сматра да се тај део није могао предвидети у том смислу да је нека међународна стручна установа очекивала, јулски извештај ММФ-а није предвиђао такве ствари, "били смо затечени од пре пар недеља, када се то одиграло".

Нарасла тражња из Кине 

"Онај ко је пратио целу глобалну ситуацију у вези са енергетиком, снабдевањем, изградњом нових капацитета, стварањем предуслова за већу понуду у односу на нараслу тражњу која је долазила из Кине, то је експанзивна економија где расте све више потрошња свега, нарочито енергената. Они су на тржиштима енергената пристуни са већом тражњом него што је била раније, а с друге стране понуда је остала на нивоу да не може да задовољи тражњу", објашњава Ковачевић.

Према његовим речима, може се утврдити сплет узрока енергетског шока у Европи.

"Није се предвиђао проблем понуде, испражњена су складишта, очекивало се да ће се то надоместити куповином течног гаса из Африке. У Африци понуда није задовољавала повећану тражњу, повећања тражња је долазила из Кине, а није пуштен у рад 'Северни ток 2'", рекао је Ковачевић.

Раст привреде и ММФ

Ковачевић указује да је ребалансом Министарство финансија дошло до седам одсто, а по њему може бити и нешто више.

"Раст БДП-а код нас иде много боље него што смо превиђали у априлу када је био први ребаланс, то је сад питање шта вуче тај раст. Не могу да кажем да је то индустрија, мада ће имати ове године раст преко четири одсто, већ ће то бити грађевинарство – око 20 одсто реалног раста. Реч је и о инфраструктурним радовима и о грађевинарству у приватном сектору", истакао је Ковачевић.

Ковачевић каже да ће до краја године бити још раста цена, мање-више свега.

У августу и септембру видимо прво раст цена индустријских производа за неких 11, односно 12 одсто и поскупљење хране. Укупан раст на међугодишњем периоду – август на август је око 24 одсто, па у септембру додатно сезонско поврће и месо. Видимо проблеме у понуди када је у питању месо, али се после очекује смиривање, закључује Ковачевић.