Читај ми!

Индустрији недостаје 50.000 тона старог папира – може ли привреда да расте, а да не штети природи

Да привреда може да расте, а да не штети природи, прве су доказале нордијске земље. Искуства су пренеле Србији кроз посебан пројекат, уверене да је, уз добро планирање и управљање, тај начин пословања велика шанса за развој Србије.

Заштита животне средине није трошак. У европском фонду, у оквиру инвестиционог плана за Западни Балкан, за наредних седам година обезбеђено је око 30 милијарди евра.

"То су средства која ће бити условљена спремношћу пројеката и која ће бити условљена том регионалном димензијом у смислу пројеката који ће заиста довести до убрзања целог региона ка циљевима зелене агенде", истакла је Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције.

Србија је прва у региону која има мапу пута. Индустрија, пољопривреда, производња хране, отпад од хране, пластика, амбалажни и грађевински отпад издвојени су као сектори са највећим потенцијалом за прелазак на циркуларну економију.

"У фокусу програма биће и подршка у примени модела циркуларне економије и подршка локалним самоуправама и подстицање иновације и сарадње за бизнис и научно-истраживачки сектор", напомиње Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине.

Увођење концепта циркуларне економије део је неизбежних промена на путу ка чланству у Европској унији.

"Ту се не ради само о уштеди новца, већ, што је још важније, о квалитету живота грађана и коначно опстанку планете", указује Јерн Јелста, амбасадор Финске у Београду.

Апсурд је и да, док се гушимо у отпаду, индустрији недостаје 50.000 амбалажног стакла, 30.000 дрвног отпада, исто толико пластике и најлона и више од 50.000 тона старог папира.

"Говорим о томе како да оно што јесте отпад постане нова сировина и врло ми је важно да када гледамо ДНК српске привреде, да оно што је у великим корпорацијама отпад постане сировина за неки микро и мали бизнис", каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Тренутно се ради на декарбонизацији. За то ће бити потребан новац и због тога ће бити веома важно да се тај такозвани зелени новац, који се убира од компанија загађивача, уложи у инфраструктуру за зелену економију.