ММФ повећао прогнозу раста БДП-а Србије за ову годину

У новом, јесењем Извештају о светским економским изгледима, чије је представљање управо у току, ММФ предвиђа да ће раст Србије у идућој години износити 4,5 одсто, а у 2023. години 4,0 процента.

Дефицит текућег рачуна Србије ће, према прогнози ММФ-а, износити у овој години 4,1 одсто, а у наредне две године ће се благо повећати на 4,4, односно на 4,6 одсто, респективно.

Фонд процењује да ће инфлација у текућој години износити у нашој земљи 3,0 процента, након чега ће се догодине спустити на 2,7 одсто, док стопу незапослености види на нивоу од 9,3% у овој години.

Прогнозиран раст и за земље региона 

Kада је реч о пројекцијама раста земаља у региону, ММФ процењује да ће привреда Словеније, после пада од 4,2% у 2020, забележити раст од 6,3 процента у текућој години, а толики раст прогнозира и Хрватској, чији је БДП пао лани за 8,0%.

ММФ није изнео економске пројекције за друге републике бивше Југославије у новом извештају.

Бугарској се предвиђа економска експанзија од 4,5 процената у 2021. години, Румунији од 7,0, након лањског пада од 3,9 одсто, док се Мађрској, чији је БДП пао прошле године 5,0 одсто, прогнозира раст од 7,6 процената у овој години.

Смањена процена раста светске економије 

Међународни монетарни фонд је умањио прогнозу светског привредног раста, наводећи да континуирани поремећаји у снабдевању и ценовни притисци ограничавају опоравак глобалне економије од пандемије ковида 19.

У извештају "Перспективе глобалне економије", ММФ је срезао процену глобалног раста на 5,9 одсто у овој години, у поређењу са јулском пројекцијом од 6,0 одсто.

"Међутим, ова скромна ревизија маскира велико обарање пројекција појединих земаља", наводи се у документу Фонда.

У извештају се додаје да су перспективе за групу земаља у развоју са ниским приходима знатно помрачене због погоршања динамике пандемије, али и због тмурнијих краткорочних прогноза за групу развијених економија.

За Сједињене Државе Фонд сада предвиђа раст од 6,0 процената у 2021. години, што је знатно ниже у односу на јулску пројекцију од 7,0 одсто. Такво обарање пројекције је последица успоравања економске активности услед пораста случејава ковида 19 и одлагања производње због мањка залиха и последичног убрзања инфлације.

ММФ предвиђа да ће група развијених светских економија ове године остварити раст од 5,2 одсто, у поређењу са растом од 3,0 одсто, колико је пројектовано за групу земаља у развоју са ниским приходима.

"Опасна разлика у економским перспективама међу земљама остаје кључна брига", оцењује се у извештају.

Даље се наводи да су перспективе за сиромашније земље "знатно помрачене", као одраз пораста случајева делта соја коронавируса, који је повећао број смртних случајева од ковида у свету на скоро пет милиона.

Док је скоро 60 процената становнисства у развијеним економијама потпуно вакцинисано, тај проценат износи само око 4 одсто у сиромашнијим земљама.

Осим заостајања у нивоу вакцинације, сиромашније земље се суочавају и са наглим порастом инфлације и са највећим порастом цена хране, саопштио је ММФ.

Ипак, раст глобалне економије од 5,9 одсто за ову годину је знатан напредак у односу на прошлогодишњи пад БДП-а од 3,1 одсто због пандемије.

За 2022. годину ММФ предвиђа раст светске економије од 4,9 одсто, што је непромењено у
односу на јулску прогнозу.

За еврозону, ММФ предвиђа раст од 5,0 одсто ове године и од 4,3 одсто у идућој години.

Очекује се да ће Kина ове године забележити раст од 8 одсто, што је незнатно мање од јулске прогнозе ММФ-а од 8,1 одсто, док је у 2022. години чека раст од 5,6 процената.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да међународне финансијске институције континуирано током ове године повећавају своје пројекције, што је најбоља потврда успеха Србије.