Читај ми!

Светска банка повећала прогнозу раста привреде Србије – шта је допринело бољим резултатима

У јесењем извештају о светским економским изгледима, Светска банка је поново повећала прогнозу привредног раста Србије за 2021. годину: од јануарских 3,1 одсто, на пет у јуну и сада 6 одсто. До краја године предстоји још један извештај, а пројекција Владе је да годину завршимо са растом од седам одсто.

У извештају Светска банка констатује да се привреда Србије опоравља од кризе услед пандемије. То поткрепљује подацима да је у првом кварталу ове године раст бруто домаћег производа био 1,8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, а у другом кварталу 13,7 одсто. Иза тога стоји, заправо, да су и држава и привреда добро урадиле свој посао.

"Озбиљан и јак ефекат на корекцију раста и резултате које имамо је и подршка коју је Република Србија исплатила грађанима и привреди. Са аспекта становништва одржали смо висок ниво тражње. Са аспекта привреде имамо одржан висок ниво ликвидности. Самим тим је и стопа незапослености успела да буде одржана под контролом", каже Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија.

"Златно доба за грађевинаре"

Према подацима Министарства финансија до сада је за капиталне пројекте, без јавних предузећа и локалних самоуправа, исплаћено близу две милијарде евра из буџета у коме је за те намене опредељено 430 милијарди динара – више него икада до сада.

Томе треба додати и, према неким проценама, око 40.000 зграда колико се гради у Србији, те не изненађује што је грађевинарство мотор развоја.

"Чак са 20 одсто грађевинарство у овом тренутку учествује у БДП-у, што никада до сада није било забележено. Можда у оним послератним годинама када је кренула изградња. Ово је заиста једно златно доба, да кажем, за грађевинаре", истиче Веселин Ражнатовић из Уније послодаваца Србије.

Бољим резултатима допринели су и трговина, саобраћај, финансијске услуге и информационо-комуникационе технологије, док ће индустријска производња и пољопривреда остати на првобитно пројектованом нивоу.

Здравствено стање српске привреде можда се најбоље види у банкама где су проблематични кредити са 3,63 одсто на историјском минимуму.

"Подржали смо више од 3.300 малих предузећа у оквиру гарантне шеме. Видимо све више кредита који су за инвестиционе активности из домена пројектног финансирања. Извоз полако расте", објашњава Владимир Бошковић, председник Извршног одбора Сбербанк Србија.

Колико овакви извештају у обзир узимају прилив инвестиција, истовремено су и сигнал страним инвеститорима да ли у конкретну земљу треба улагати.

"Влада Републике Србије је у претходном периоду у потпуности испоштовала све што је обећала: дала је могућност инвеститорима да улажу код нас, била је озбиљан партнер и то се зна", истиче државни секретар Саша Стевановић.

Светска банка и за следећу годину за регион источне Европе и централне Азије предвиђа раст, уз бојазан од наставка пандемије и оклевања делова становништва да прихвате имунизацију.

петак, 20. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи