"Цена гаса стабилна, потребан струјни баланс ЕПС-а и привреде"

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Лакићевић рекао је да је тренутно у окружењу тржишна цена 1.000 кубика гаса око 1.200 долара, а да Србија захваљујући годишњем уговору плаћа далеко мању цену.

"Радићемо на продужењу уговора уз могућност да се задржи нафтна формула у формирању цене гаса. Тај уговор ће се радити за 2022. годину, да се обезбеди по тој цени, или нешто мало вишој цени гас и за даље", рекао је Лакићевић.

Додао је да је складиште Банатски двор тренутно попуњено са 92-93 посто, а да се очекује да до 15. октобра буде пуно.

Државни секретар је навео да ће из та два извора током грејне сезоне бити задовољене потребе за гасом.

Рекао је да је 80 одсто топлана на гас, те да је министарство обезбедило потребе топлана за предстојећу грејну сезону и оценио да би требало да будемо сигурни по питању снабдевености.

Лакићевић је рекао и да су осцилације цена електричне енергије огромне и као пример навео да је мегаватчас на домаћој берзи данас 240 евра, да је у четвртак био 327, а пре два дана 182 евра.

"Цена струје према домаћинствима је стабилна и фиксна. Према привреди је релативно стабилна била до августа, а сада привредни субјекти склапају уговоре по ценама са сатним флуктуацијама које су и до 270 евра", рекао је он.

Додао је да је потреба за увозом струје сада врло мала, а ако буде завршена реконструкција ТЕНТ-а Б до краја године, неће бити потребе за увозом електричне енергије.

Говорећи о топланама Лакићевић је истакао да је садашња цена даљинског грејања одређена када је тржишна вредност гаса била у распону од 430 до 470 долара.

Поповић: Увећање цене гаса неће се одразити на Србију 

Председник Савета Агенције за енергетику (АЕРС) Дејан Поповић истакао је да се незапамћено увећање цене гаса неће одразити на Србију бар до истека овогодишњег уговора.

Поповић је оценио да захваљујући гасоводу Србија у наредних 30 година неће имати проблема у снабдевању гасом.

Истакао је да је снабдевеност струјом задовољавајућа, те да неће бити поремећаја, и навео да ЕПС снабдева преко 98 одсто потрошача.

Он је истакао да је садашња ситуација у Европи најбоља опомена колико значи чувати енергетску безбедност и сачувати ЕПС.

Ђурић: Скок цена енергије негативно утиче на посао

Директорка сектора у Привредној комори Србије Кристина Ђурић истакла да је да од привреде стижу подаци да скок цена енергије негативно утиче на посао.

Истакла је да се због преливања ситуације из Европе може очекивати раст цена у пољопривреди и прехрамбеној индустрији и већег од 30 одсто.

Као добру околност навела је да је обезбеђена сировинска база за ту индустрију у Србији.
Привреда електричну енергију купује на слободном тржишту а од средине лета добијају понуде које су по ценама веће и до 150 посто.

Како је оценила то може бити погубно за пословање привреде, а заједно са растом цена сировина у реалном сектору, може довести у питање одрживост привреде.

Додала је да због 150 посто веће цене струје која се користи у производњи цене финалних производа могу бити веће између 30 и 50 посто.

Она је апеловала да се у неповољној ситуацији за привреду, нађе начин, омогући координација привреде и државе, и да се проблеми превазиђу а привреда настави да функционише.

Влаисављевић: Око 40 посто привреде благовремено уговорило струју за 2022.

Извршни директор ЕПС-а за трговину електричном енергијом Драган Влаисављевић објаснио је да је око 40 посто привреде благовремено уговорило струју за 2022. годину а да је проблем код 60 одсто који то нису учинили.

Он је објаснио да се енергија у Србији за гарантовано снабдевање продаје по 32 евра за мегават сат у просеку, а да је 40 одсто потрошње за 2022. годину уговорено са просечних 60 евра.

Истакао је да ће ЕПС тако остварити просечан приход од 45 евра.

"Сама цена елекричне енергије кључно је да омогући ликвидност ЕПС-а, односно од ње зависи колико ће ЕПС имати средстава за инвестиције", истакао је он.

Додао је ЕПС нема податке за целу привреду, већ то има Влада Србије па би она требало да успостави уравнотежење између потреба ЕПС-а и других привредних грана.

Стојановић: Већина топлана потписала уговоре за енергенте

Председник Удружења топлана Србије Дејан Стојановић оценио је да је пред грејну сезону охрабрујуће да је већина топлана потписала уговоре за енергенте.

Истакао је да обесхрабрује поскупљење енергената које ће уследити.

Он се зачудио и податку да је од 60 топлана, само седам поднело захтев за корекцијом цене, и навео да су неке тражиле да се цене спусте.

Државни секретар у Министарству привреде Зоран Димитријевић истакао је да се ситуација око енергената у привреди прати на дневном нивоу.

Додао је да се надају адекватним мерама државе, уколико она буде имала могућности.

Председник одбора Верољуб Арсић, као и више посланика чланова тог тела током расправе указали су на могућност да поремећај у раду малих и средњих предузећа може да доведе поскупљења робе на домаћем тржишту.

Апострофирано је да се последице енергетске кризе могу пренети и на грађевинарство што би успорило реиндустријализацију Србије.

Затражено је да министарства преиспитају могућности подршке привреди која трпи због скока цена енергената.