Енергетска криза пред вратима Европе - како ће се "олуја" одразити на Србију

Гасна криза у Европи је изазвана великом потрошњом, али су допринела и празна европска складишта гаса, као и смањење транзита руског гаса преко Украјине. У Кини енергетска ситуција је алармантна последње две недеље, јер је недостатак и поскупљење угља, сировине од које земља добија 56 одсто електричне енергије, приморао кинеске власти да уведу рестрикције електричне енергије у бројним провинцијама.

У Европи струја је већ поскупела за 50 одсто и за домаћинства и државе појединачно траже решења, а заједничко би требало да се разматра 21. октобра.

Србија је, за сада, мирна јер се гас редовно допрема "Балканским током", а складиште "Банатски двор" је пуно и цене не би требало да се мењају до краја године, а о идућој се преговара.

Када је реч о струји, цена за домаћинства неће се мењати до краја године и биће најефтинија у овом делу Eвропе. To се не односи на привреду, јер киловате купује на слободном тржишту, а они су ове године поскупели за 60 одсто.

То јесте аларм и за привреду, али и државу јер су већ цементаре најавиле да ће скок да се одрази на њихове цене, а тиме посредно на целу грану индустрије и шире.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж наводи за РТС да ће се ово поскупљење струје одразити на цене.

"Свако поскупљење ће да се одрази", оцењује Чадеж. 

Наводи да су компаније у великом проблему и да са њиховим представницима и власницима разговара сваког дана како би пронашли решење.

"Ја водим педесетак разговора дневно о овој теми са генералним менаџерима, власницима компанија који су сада заиста у великом проблему - како да наставе пословање, како да одрже пословање, како да на крају крајева обезбеде и сировине, не говорим само о електричној енергији, говорим и о другим сировинама и полупроизводима јер цена свега расте кад расту цене енергената", објашњава Чадеж.

Истиче да је могао да се очекује раст цене енергената, али не ову врста удара до те мере. 

"Да ће се са гасом десити то што се десило, да ће се са таксама десити то што се десило. Има гомила ствари, различитих фактора који су се поклопили и створили ову олују која прети сада да уништи привреду", наводи Чадеж.

Истиче да је веома важно да схватимо да је ЕПС у неким ванредним тренуцима попут ових тај који чува привредни систем.  

Путниковић: У Србији неће бити несташице гаса и струје

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић навела је да Србија не треба да стрепи, да има довољно и струје и гаса.

"Ја верујем да неће бити код нас као у Кини, да неће бити оних гашења фабрика, да нема електричне енергије, да нећемо имати проблем са грејањем, али очигледно је да се мора сести на највишем нивоу и направити нека стратегија, јер оно што се чини је да је ово тек први један проблем у тој енергетској транзицији где обновљиви извори енергије још не могу да задовоље све потребе", објашњава Путниковићева.

Што се тиче гаса, наводи да Србија има актуелни аранжман с "Гаспромом" за који верује да ће се продужити.

"Иако истиче овај један уговор са 'Гаспромом', нови ступа на снагу. Ја верујем да ће се до тада испреговарати за нови аранжман јер Србија је стално набављала гас преко тих дугорочних аранжмана, која ће цена бити - чули смо од председника Вучића да ће се и он укључити у преговоре", објашњава гошћа Ока економије.

Према њеним речима, до кризе са енергентима у свету је дошло зато што је после прошлогодишњих таласа пандемије привреда морала да ради - кренуо је и туризам и путовања што је све заједно изазвало повећану потрошњу енергената.

Међутим, како каже, у тим плановима очигледно није била добро процењена неопходна количина енергије, па сада у Кини имамо критичну ситуацију са несташицом струје, а она је појачана тиме што им је била слаба и производња из обновљивих извора.

Објашњава да ће се сви у Европи сналазити појединачно колико год да слушали Европску комисију.

"Ја мислим да ће свака земља за себе да донесе једну своју стратегију како да превазиђе ову кризу јер ово није сигурно прва криза", додаје Путниковићева.

Истиче да је енергетска транзиција неопходна да се дешава, али да се мора направити добар план како ће се она одвијати.

Стојчевски: Не види се крај расту цена

Дејан Стојчевски, технички директор SEEPEX-а је навео да је до ове кризе довело више фактора, да је цена гаса порасла више од десет пута у односу на новембар прошле године и истакао да се не види крај расту цена.

"Пик раста цена очекује се у новембру, а за очекивати је да стабилизација наступи негде у другом кварталу наредне године. Наравно ово је све под условом да цена гаса у том периоду крене надоле што се дешавало у претходним годинама јер се излази из зиме у пролеће, имамо бољу хидролошку ситуацију и једноставно пада потрошња, и у тој ситуацији обично и цена електричне енергије су на најнижем нивоу, а и цене гаса", објашњава гост Ока. 

Каже да га није изненадио скок цена електричне енергије јер се, како каже, није могло очекивати да буде иста цена као за време пандемије.

"Оно што је изненађење је скок цена гаса, није нико очекивао да ће овалико да скочи. Последица овога није Европа него Азија, тамо је драстично скочила цена гаса. Нама је тачка гасна електрана, а гасна електрана диктира цену у Европи, а цена у Европи се директно пребацује код нас у регион и то чак повећан за неких десет до двадесет евра. Значи, јефтинија је велепродајна цена у Европи него овде у региону. И док год буде расла цена гаса рашће и цена електричне енергије", објашњава Стојчевски.

Објашњава да је увек саветовано да се енергија купује у периоду март-април јер је тада најјефтинија, тада се склапају уговори.

Гајић: Резерве гаса у ЕУ на најнижем нивоу у последњој деценији

Душан Гајић, дописник РТС-а из Брислела наводи да је ситуација у Бриселу озбиљна, да су скочиле цене и струје и гаса, да то полако постаје главна тема у Европи и да се о томе причало и на Самиту европских лидера иако је Западни Балкан требало да буде главна тема. 

"Цена природног гаса је вишеструко порасла у овој години. То прети да угрози пројекције економског раста, да угрози циљеве у борби против климатских промена, амбициозне циљеве која је Европа себи поставила најпре до 2030. затим до 2050. године, да угрози врло краткорочно најосетљивије групе становништва у целој Европи. Подаци Европске уније који се односи на период пре ове, сада мигрантске кризе, и пре пандемије кажу да је рецимо 2019. године укупно око седам процената Европљана имало проблем да загреје своје домове током зиме, у неким земљама је тај проценат био много виши - виши и од 20 одсто и сада се страхује да би то могло да се удвостручи", објашњава Гајић.

Додаје да су у Белгији израчунали да би додатни додатак на годишњи рачун за струју, електричну енергију и гас могао да буде 720 евра на годишњем нивоу, а како каже, слично је и у другим земљама.

Додаје да такође изазива страховање чињеница да су у овом тренутку резерве гаса у Европској унији на најнижем нивоу у последњих десет година.

"Мада управо данас из Комисије кажу да ипак постоје довољне количине за ову зиму", објашњава Гајић.

Додаје да би следеће недеље Европска комисија требало да изађе са предлогом одређених мера, више смерницама за то шта земље чланице у овом кратком року сада као одговор на тренутну ситуацију могу да предузму, а да се то не коси са правилима заједничког европског тржишта. Неки дугорочни поглед се, како каже, пре свега односи на питање како спровести транзицију ка обновљивим изворима енергије.