Банке у Србији бележе висок профит

Банкарски сектор у Србији и даље показује високу профитабилност, упркос великој кризи финансијских институција широм света, наведено је у анализи коју је објавио интернет портал www.investicionifondovi.cоm.

У поређењу са банкама у региону, српске банке су мање развијене у смислу величине активе и пласмана, али ипак послују са већим каматним маржама од банака у региону, што ће у будућности обезбедити достизање нивоа највећих регионалних банака.

Стручњаци су оценили да српске банке из периода у период исказују све боље резултате.

Повољне макроекономске прилике и континуирани раст пословања ће омогућити наставак добрих резултата у погледу профитабилности у земљама наше регије и у будућности, где на пример стручњаци Уникредит Групе прогнозирају раст добити банака од преко 15 одсто у 2008. и 2009. години.

Очекује се да прилагођавање и приближавање ЕУ и пораст животног стандарда становништва још више подупру раст удела банкарског сектора у бруто-домаћем производу (БДП), који је још далеко од износа од преко 300 одсто у развијеним земљама ЕУ.

У 2006. тај удео је у нашем региону износио око 70 одсто.

Пословање са становништвом у Србији је још најразвијенији сегмент.

И поред високих камата, становништво жељно потрошње и даље наставља да се задужује, док најјаче регионалне банке настављају са проширивањем понуде и јачањем својих позиција на Балкану.

Још један производ који би могао да допринесе даљем јачању банкарског сектора јесу стамбени кредити, чије је учешће у БДП Србије још увек пет пута мање него у Европи, где износи око 40 одсто БДП (наспрам седам до осам одсто у земљама средње и источне Европе).

У 2007. години целокупни банкарски сектор забележио скоро 294 милиона евра профита, када се узму у обзир и губици девет банака, што је скоро 100 милиона евра више него у 2006.

Најпрофитабилнија банка у 2007. била је Аик банка, са преко 57 милиона евра нето добити, а следе је Рајафјзен банка, Банка Интеза, Комерцијална, Војвођанска, Уникредит, Сосијете Женерал, Хипо-Алпе-Адрија банка, ЕФГ Еуробанка и ОТП банка.

Први пут, у врху листе најпрофитабилнијих банака у Србији нашла се Комерцијална банка са 36,86 милиона евра профита.

Уз изузетно висок принос на просечан капитал, велику мрежу филијала и експозитура и уз одличну покривеност тржишта, Комерцијална банка би у наредном периоду могла бити интересантна како институционалним инвеститорима, тако и великим светским банкарским системима који ће на ову банку сигурно гледати као на кандидата за преузимање.

Највећи део раста у 2007. банке дугују пословима са становништвом, оствареним пре него што је НБС увела разна ограничења.

Већина стручњака не очекује да такав тренд раста кредитирања становништва може да се настави у будућности.

Напротив, већина очекује раст у сегменту стамбених кредита и иновативних банкарских послова.

Очекивања стручњака у погледу раста каматних стопа услед рестриктивних мера НБС говоре у прилог стварања баријере даљем расту камата, услед заоштравања конкуренције на банкарском тржишту.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи