Читај ми!

Зашто поскупљују животне намирнице и кад се може очекивати смиривање цена

Расте притисак на Европску централну банку и америчке Федералне резерве да смире инфлацију. Очекује се да ове године инфлација у Европи буде 2,6 одсто. Раст цена је привременог карактера, због веће потражање после слабљења пандемије, каже за РТС Саво Јаковљевић из Сектора за економска истраживања и статистику НБС.

Саво Јаковљевић истиче да су за раст инфлације у протеклим месецима одговорни привремени фактори, као што су раст потражње, због попуштање пандемије, и раст цена базних производа (воћа и поврћа) који се користе у прозиводњи хране.

"У априлу је инфлација била 2,8 одсто, у мају 3,6 одсто, реч је о привременим факторима повећане потражње, као што је и реч о нафти, која је била испод 20 долара за барел у јеку пандемије, док се за црно злато на берзама данас плаћа и више од 70", наводи Јаковљевић.

Јаковљевић објашњава да исти разлози важе и за технику и грађевински материјал – током пандемије није било прозиводње и залихе су се истрошиле. Изласком из пандемије, прозивођачи не могу у кратком року да задовоље тражњу и тај ефекат ће, такође, бити привремен.

Каже да је инфлација у складу са очекивањима Народне банке Србије. "Пројекције говоре да ће се кретати на око три одсто, плус-минус 1,5 одсто. У наредним месецима се очекује да ће бити на сличном нивоу до почетка следеће године када би требало да почне постепени пад."

Указујући да Србија има нижу инфлацију у мају и јуну од земаља у окружењу, Јаковљевић каже да се, када се исцрпе ефекти пандемије у другом делу наредне године, може очекивати да се она врати на ниво од два одсто. 

На питање како НБС може да утиче на инфлацију, Јаковљевић напомиње да централна банка на располагању има референтну каматну стопу као и друге инструменте којима се може утицати на ликвидност.

Подсећа да је НБС већ свођењем рефeрентне каматне стопе на један одсто прошле године смањила ефекте пандемије, а подстакнуто је и повећање кредитиних активности пословних банака.

Јаковљевић наглашава да и највеће централне банке, ФЕД и Европска центрлана банка кажу да су ефекти падемије привремени. "Још неко време се могу очекивати ниске каматне стопе, а њихов раст се очекује најраније за две године", наводи Јаковљевић.

Према његовим речима, потрошња је важан фактор који доприноси расту БДП-а, а да су државни пакети помоћи допринели да се очувају радна места, смање ефекти панедемије, очува  поверење потрошача и производни капацитети. "Важно је да потрошња расте спорије од БДП-а, јер се тиме смањује њен удео у бруто домаћем производу, а отвара се простор за нове инвестиције и раст извоза", закључује Јаковљевић.