Опстанак једне од најуспешнијих задруга доведен у питање због реституције

Миливоје Богданов из Kлека ове године навршава четрдесет година рада у "Агро-Kлеку", овде су радили и његови родитељи и брат, а по одласку у пензију планирао је да ту запосли и сина.

"Све то зависи од данашње ситуације, реституције земље. Хоће да нам одузму један део земље, најквалитетније земље. Ми без земље не можемо да радимо, не можемо да опстајемо", навео је Миливоје Богданов.

"Агро-Kлек" обрађује 1.200 хектара. Све ове површине су намењене за исхрану стоке, па уколико им се одузме земља доводи се у питање производња, а тиме и опстанак задругара.

"Тренутно нам се одузима 250 хектара, са намером да се иде и даље. Ми смо ту земљу стицали од 1995. године до данас. Године 2016. ми се укњижавамо на тој земљи један кроз један, са апсолутним правом власништва што је уставна категорија. Задрузи 'Агро-Kлек' се одузима та земља и она је у озбиљном проблему и не може тај проблем превазићи", навео је директор задруге Радован Бокић.

Образложење покрајинске Агенције за реституцију 

У покрајинској Агенцији за реституцији државне земље имају своје образложење.

"Законом о враћању одузете имовине обештећенима је прописано да поред земљишта које је у јавној својини Републике Србије, Аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе, Агенција за реституцију враћа земљиште које је у друштвеној односно задружној својини, уколико није стечено теретним правним поступком. Задруга 'Агро-Kлек', која је у том поступку, није доставила доказ да је предметно земљиште које је у њиховој својини стекла таквим правним послом", навела је Јасна Селаковић, директорка подручне јединице Агенције за реституцију у Новом Саду.

Због тренутне ситуације у "Агро-Kлеку", забринути су и у Задружном савезу Војводине.

"Сада долазимо у ситуацију да се то земљиште предлаже за враћање уместо државног земљишта кога у општини Зрењанин, како знамо из последњег огласа у лицитацији које је објављено у марту ове године, има око 9.000 хектара", рекла је Јелена Несторов Бизоњ, секретар Задружног савеза Војводине.

Додала је да би то земљиште требало да буде предмет враћања.

"У овој ситуацији чини се да исправљање једне неправде значи, уместо да се обештете потражиоци имовине државе Србије, они су обештећени из имовине коју је стекло правно лице", објаснила је Јелена Несторов Бизоњ.

Задруга "Агро-Клек" је преживела бројне транзиције. Сир извозе у Русију, а производња млека по крави је изнад европског просека. Од настанка задруге већину запослених чине мештани, а тренутно их овде ради седамдесет.