Читај ми!

Како је српска економија прошла током пандемије и какве су пројекције за другу половину године

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је да се током априла догодио јак скок који није био очекиван, као и да је Србија током прошле године била посебна у поређењу са земљама у непосредном окружењу. Додао је да ће мере финансијске помоћи Владе изазвати буџетски дефицит који је предвиђен и који се неће видети следеће године.

Индустријска производња у априлу већа је за 33,9 одсто у односу на април 2020. године, а у односу на просек 2020. године за 5,8 одсто. Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је да је индустријска производња од јануара до априла порасла за 10,1 одсто у односу на исти период прошле године, а да је прерађивачка индустрија, што је, како је навео, прави сигнал раста производње, порасла за 10,9 одсто.

"У априлу се догодио један скок који, може се рећи, нисмо очекивали. Наравно да смо очекивали опоравак, очекивали смо раст. Имали смо добар први квартал, али је тај априлски скок био баш врло јак", рекао је Миладин Ковачевић током гостовања у Јутарњем програму.

Додао је да је у светској економији и код развијених земаља економски раст био попут латиничног слова "V", али да је Србија у том погледу, у односу на непосредно окружење, врло карактеристична и да постоје три разлога због чега смо годину пандемије завршили добро и са растом у првом кварталу ове године.

"Први разлог је пренесени ефекат једног циклуса раста који је започео 2015, убрзао се у другој половини 2019. године, па смо имали први квартал 2020. године негде са растом преко 5, 5,1, 5,2 посто и то има свој ефекат даље на стопу пада, односно стопу раста у 2020. и сада у 2021. години, када се враћамо на претпандемијске нивое производње, када је реч о индустрији и другим делатностима", казао је Ковачевић.

Додао је да су други разлог пакети мера помоћи фискалне власти, које су, како је оценио, имале позитиван ефекат на тренд брзог опоравка након проласка пандемије, док је трећи разлог структура економије.

"Индустрија јесте драјвер, јесте главни сектор који гура БДП. У првом кварталу он је завршио са 1,7, иако је првобитна процена била 1,2, а пре тога пројекције су нам биле чак и -1,3. То су пројекције које смо имали крајем прошле године, али ево видимо да је тај опоравак много бржи него што смо очекивали и очекујемо да ће се и ове године наставити раст и да ће се завршити са стопом раста од шест посто", истакао је Миладин Ковачевић.

Најаву премијерке Ане Брнабић да ће ове године минимални раст БДП-а бити шест одсто и да ће, ако се рачуна по швајцарској формули, од 1. јануара 2022. године пензије расти за пет одсто, Ковачевић је оценио као добру прогнозу.

"Раст од шест одсто је врло реалан" 

Према извештају Светске банке, Србији се предвиђа раст од пет одсто. Миладин Ковачевић је навео да су и Светска банка и ММФ веома конзервативни, нарочито у време пандемије, као и да је раст од шест одсто врло реалан.

Ковачевић је навео да ће предвиђена помоћ за незапослене довести до буџетског дефицита, који је предвиђен и који ће износити око седам одсто.

"Тај дефицит јавних финансија неће се одржати у следећој години. Наступиће консолидација, а она је била планом буџета који је донет у децембру месецу прошле године предвиђена за већ за ову годину, тако да је тај буџетски план имао дефицит од три посто, а сада је седам посто. Томе је разлог пакет мера који је предвиђен због наставка пандемије", нагласио је Миладин Ковачевић.

Нагласио је да су то стимулативне мере које је препоручио и ММФ и да су оне примењене и у развијеним земљама и у новорастућим економијама, међу којима је и Србија.

Говорећи о благом порасту незапослених у Европској унији, Миладин Ковачевић је навео да је свуда дошло до смањења броја запослених или раста подзапослености, када људи раде краће од предвиђеног радног времена.

"Ми сада имамо основа да очекујемо наставак тог опоравка и раста и, наравно, консолидације. У наредном периоду, оно што се за нас као изазов јавља јесу неке структурне реформе и реформе институционалног система", казао је Ковачевић.

Као реформе издвојио је наставак консолидације и реформе јавних предузећа, на шта нас упозоравају ММФ и Европска комисија у последњем извештају, као и реформе у енергетици и мере поспешивања раста и стварања све бољег амбијента.