Европска комисија повећала прогнозу раста Србије на 5,3 одсто

У претходном јесењем извештају, ЕК је прогнозирала раст бруто домаћег прозивода Србије од 4,8 процената за 2021. годину.

"Предвиђа се да ће се српска економија снажно опоравити 2021. године и то изнад нивоа производње пре кризе, вођена углавном инвестицијама и приватном потрошњом. Због обновљених мера фискалне подршке и високог раста јавних инвестиција, очекује се да ће се дефицит опште државе само незнатно смањити у 2021, нако чега ће значајно смањење уследити 2022. године", наводи се у пролећним прогнозама објављениасм на званичној интернет страници ЕК.

Србија је тако од ЕК добила боље пројекције привредног раста у 2021. години у односу на ЕУ, којој се предвиђа раст од 4,2 посто, и у односу на еврозону (4,4 одсто).

У економској прогнози ЕК, једино Шпанија са 5,9 одсто и Француска са 5,7 посто имају боље пројекције раста БДП, и то због већег пада који су забележиле у 2020.

ЕК истиче да је српска привреда имала "благи пад" у 2020. години од само један одсто, захваљујћи снажном економском замајцу пре кризе, значајним мерама подршке, секторској структури економије и релативно ограниченим рестриктивним мерама уведеним за сузбијање последица ковида 19.

Истовремено, Европска комисија наводи да је криза ковид 19 утицала на погоршање дефицита опште државе на 8,1 одсто БДП-а прошле године, који је био "уравнотежен" 2019, при чему ће у текућој години имати тенденцију пада на седам процената БДП.

Као разлог повећања буџтског дефицита наводи се обиман пакет мера фискалне помоћи који је држава издвојила како за привредне секторе и компаније, тако и за подршку грађанима.

Према процени ЕК, јавни дуг Србије у 2021. години износиће око 60,7 одсто БДП-а, док се у 2022. години очекује умерени пад на 60,4 процента.

Када је реч о тржишту рада у Србији, ЕК предвиђа да ће стопа незапослености у пасти са 9,3 процента у 2021. години на 8,5 одсто у 2022.