Читај ми!

Занимљиви подаци истраживања: У Србију дошло више младих високообразованих него што је из ње отишло

Према резултатима новог истраживања Бечког института за међународне економске студије, у периоду од од 2010. до 2019. године Србија је забележила нето прилив младих високостручних људи, што се коси са уобичајеним наводима о "одливу мозгова" из Србије, објавио је "Стартит".

Бечки институт је једна од водећих међународних организација када је реч о екомонским политикама. Подаци из истраживања показују да је тема комплекснија него што се мисли, и поређење са другим анализама сличног типа би потврдило или оповргнуло наводе, наводи "Стартит".

У сажетку извештаја стоји да, иако су све земље региона током наведеног периода забележиле нето одлив становништва, поједине земље, попут Србије и Северне Македоније, забележиле су нето прилив високообразованих, док је општи тренд да ове крајеве највише напуштају они нижег и средњег образовања, с нарочитим нагласком да Србију напушта доста медицинског особља.

Цитирана је изјава професора Михаила Арандаренка са Економског факултета у Београду за портал "Бизнис", који је и консултант истраживања задужен за подрује Србије.

Наводи да за тај феномен постоје три вероватна објашњења. Део прилива може се објаснити нашим дипломцима који су се по стицању диплома у иностранству вратили у Србију. Други разлог могао би бити прилив младих из региона, попут Босне и Херцеговине, који долазе у Србију ради образовања и у њој и остају. Трећи фактор могао би бити прилив високообразованих странаца који долазе у земљу.

Према резултатима истраживања, укупан број пристиглих високообразованих људи у периоду 2015‐2019. је око 90.000.

То значи да је у земљу у наведеном периоду ушло укупно око 90.000 више високообразованих него што је из ње отишло.

Међу њима предњаче они који су били у старосној групи 15-19 година 2010. у Србији, а данас имају између 24-29, што говори у прилог тези о повратку свршених студената. По свему судећи, само у овој групи има више од 40.000 високообразованих.

Постоји, међутим, и једна важна разлика – према категоризацији студије, различите врсте медицинских радника класификовани су под више, тј. вокационо образовање, и не рачунају се у нето разлику везану за високообразоване.