Читај ми!

Пшеница промрзла због хладноће, хоће ли то утицати на принос

Пшеница је претходне јесени у Србији засејана на око 600.000 хектара. Све до средине фебруара пшеница је добро изгледала, али је због наглог пада температуре праћене јаким јутарњим мразевима пожутела. Да ли ће и како то утицати на приносе?

Како би бар делимично умањио причињену штету од мраза на пшеничним пољима, Милан Стајић, пољопривредник из Зрењанина ових дана је кренуо са ваљањем изникле пшенице која је претрпела значајна оштећења од измрзавања.

"Бавим се једно педесет година отприлике, година мање или више, али овако нисам запамтио, ова голомразица, овај мраз који је био у фебруару јако је оштетио пшеницу и то која је посејана у оптималном року и сада га ја ваљам намерно, да мало искидам те суве. То је трава практично, и ту пшеницу која је опаљена такорећи од мраза да уништим и оно што је мраз издигао и направио ваздушни простор у корену да сложим", објашњава Милан Стајић.

У пољопривредној стручној служби у Зрењанину сматрају да је још рано говорити о умањењу овогодишњег рода.

"Ситуација се заиста променила само у неколико хладних дана у региону Средњег Баната поља  пшеницем и јечма су се зажутела, дошло је до измрзавања надземног дела. Хладан период који смо имали у фебруару у периоду од 12. до 17. нанео је велика оштећења када је у питању лисна маса, пре свега пшеници и јечму. Скоро да не постоји њива у атару која није претрпела оштећења. Температуре које имамо ових дана нешто су више, и то погодује расту и развоју пшенице, и очекујемо да ће се веома брзо поља под пшеницом и јечмом поново зазеленети", напомиње Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

И док пољопривредни произвођачи ових дана муку муче са пшеницом, прва половина марта намењена је почетку пролећне сетве која је на подручју пет општина Средњег Баната планирана на 200.000 хектара.