Како могу да се ојачају крила српском живинарству

Стручњаци процењују да би у живинарство Србије требало уложити више од 50 милиона евра, да би се достигли тражени стандарди. Зато су потребне инвестиције како из домаћих тако и европских фондова. У Глибовцу код Смедеревске Паланке у току је један од највећих ИПАРД пројеката у Србији.

Предрачунска вредност две фарме за узгој матичног јата је 93 милиона динара. Граде их домаћи извођачи по највишим стандардима, а када буду завршене, домаћини очекују да им се врате 53 милиона динара.

Циљ је да након две деценије пословања на домаћем тржишту повећају конкуретност и извоз.

Иван Станојловић, власник фирме очекује да дођу на ниво од 25 милиона једнодневних пилића годишње.

"То је велика цифра за српско тржиште, међутим неки наши планови су да будемо све конкурентнији по питању извоза", каже Станојловић.

Драган Мирковић, консултант сматра да је ефекат ивестиција у томе да ће фирме имати додатни капитал као основна средства и повећати свој кредитни потенцијал .

Станојловићи желе да кроз будуће бизнис инкубаторе и трансфер знања, живинарство добије снажнија крила у агропословању.

"ИПАРД1 је имао 175 милиона евра опредељених. Мислим да су позиви за сада већ расписани за око 120 милиона. Очекујемо следећи ИПАРД програм када прођемо провере и акредитације и да ће имати дупло већи износ", истиче Мирковић.

Иван Станојловић наглашава да све мора да буде покривено папирима и да буде веома транспарентно.

"Посао је веома озбиљан и комплексан, али се веома исплати", додаје Станојловић.

Најважнији задатак је да се кроз гаранцијске фондове смањи ризик банака, како би оне снажније подржале пољопривредна газдинстава и фирме.

Кључ за већи транфер новца из ИПАРД фондова је образовање, јединствена методологија и легалан рад.