Читај ми!

Европа више не стрепи од гасне кризе, али борба за глобалну енергетску доминацију се наставља

Европске земље више не стрепе од евентуалне кризе у снабдевању гасом, јер су из алтернативних праваца обезбеђене додатне количине гаса. За две године отворено је више гасовода и гасних терминала него протеклих неколико деценија. Ипак, борба светских сила за глобалну гасну доминацију се наставља.

Европа више не зависи од дотока гаса преко Украјине, прорадили су други правци: "Јужни гасни коридор" – настао спајањем гасовода ТАНАП и ТАП допрема азербејџански гас преко Грузије и Турске, у Грчку, Албанију и све до Италије.

Уз "Турски ток" Турска је постала гасно чвориште југоисточне Европе. Друга цев тог гасовода као "Балкански ток" протеже се преко Бугаске, Србије до Мађарске. 

Немачка је са "Северним током", главни снабдевач руским гасом западне Европе. Са Русима се боре да заврше и "Северни ток 2" јер преосталих још само шест одсто трасе стопирају америчке санкције.

Срећко Ђукић, економиста и дипломата, сматра је суштински судар између Америке и Русије у Европи на пољу енергије у области гаса. 

"Не у области електричне енергије, у области нафте, нуклеарне енергије већ гаса. Зато што је гас сировина 21 века и ту се прелама практично сва економска политика између земаља", објашњава Ђукић.

Тржишну гасну утакмицу додатно подстиче и све више терминала за течни гас. У Хрватској је кончно је прорадио ЛНГ терминал на Крку. 

Бугарска са Грчком већ гради интерконектор за тај гас из луке Александрополис. Србија, до лета почиње градњу гасне интерконекције до Бугарске.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, каже да ће почетком 2023. Србија бити повезана са Бугаском кроз интерконекцију Ниш–Димитровград–Софија што ће нам дати могућност да добијамо гас из још неког другог првца. 

"У исто време 2021. године ми радимо пројектну документацију за интерконекције са Румунијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Црном Гором јер хоћемо да Србија буде незаобилазна у том транзиту гаса", поручује Михајловићева.

И док су истраживања нових нафтних бушотина готово обустављна, занимљиво је да је и у пандемији забележена експанзија нових гасних налазишта и гасних инвестиција.

"Један врло перспективни правац снабдевања је из источног Медитерана. Значи гас из Кипра, Грчке и Израела који би био једна заправо велика алтернатива руском гасу у Европи", истиче Срећко Ђукић.

Док европске земље саме покушавају да обезбеде исплативе алтернативне дотоке, Америка чини све да Европи наметне свој течни гас и смањи њену зависност од руског плавог енергента. 

Истовремено, Русија већ осваја и азијско тржиште. Са Кином напредује у градњи и друге деонице једног од највећих гасовода на свету – "Снага Сибира" који повезује две државе.