Читај ми!

Некретнине све скупље, а потражња све већа – зашто

И даље се плацеви и викендице у Србији продају по невероватним ценама. Потражња је велика. С друге стране, у Београду је продат најскупљи стан чија је цена по квадрату скоро 8.800. Да ли то значи да је тржиште некретнина ипак одолело пандемији?

Чак 13 најскупљих станова продатих у последња три месеца прошле године налази се у Београду на води. Најскупљи од њих купац је платио 8.754 евра по квадратном метру.

Крај 2020. године обележио је пад интересовања за викендице, док је знатно повећана продаја станова, показују подаци из извештаја Републичког геодетског завода.

"Ако погледамо целу годину и то да смо имали месец и по дана ванредног стања када смо имали озбиљан пад промета али не и пад цена накретнина, при крају другог, у трећем и четвртом кварталу имали смо раст промета. Сада се већ види да је промет био скоро исти ако не и већи него 2019. године. Цене су за неки проценат више него 2019. године", наводи Ненад Ђорђевић из Привредне коморе Србије.

Цене на тржишту некретнина у Београду, које чини око 60 одсто промета станова у Србији, и даље имају благи раст. Цена квадрата нових станова на неколико најатрактивнијих локација у просеку је преко 3.000 евра. До крова над главом по цени од око 1.000 евра за квадрат може се доћи евентуално у ободним насељима.

Највише се купује за кеш 

Иако расте број стамбених кредита, око 70 одсто промета је у готовини.

"Наши подаци говоре да у 2020. имамо 56 милијарди динара више пласираног него у претходној години, у пројектима то је преко 135.000 стамбених кредита, сада у тоталу кад узмемо пресек", указује Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака.

Просечан кредит за стан није се мењао и износи око 30.000 евра што указује на то да највећи број купаца обезбеђује више од потребног учешћа, јер је за овај износ у Београду могуће купити само гарсоњеру на периферији.

"Људи продају неке своје непокретности и онда купују нешто веће и онда је то та разлика која се јавља. Они долазе код банака да допуне неопходна средства да би купили непокретност. Порасла је штедња у динарима, људи имају поверења у динар, а са друге стране имамо прилив. Претпостављам да је то добар део неких наших људи који раде у иностранству који желе да пласирају свој новац, и отуд прилив средстава на тржишту некретнина", додаје Васић.

У последњем кварталу прошле године на тржишту некретнина промет је достигао 1,3 милијарде евра, што говори о опоравку ове гране привреде која је 2019. учествовала са 5,7 одсто у бруто друштвеном производу.

Подаци за целу 2020. биће познати у марту и овај проценат ће бити нешто мањи, пре свега због великог пада промета у време ванредног стања, али стручњаци очекују да неће бити значајнијих промена.