Читај ми!

Пејовић: Ненаплаћена потраживања у 2019. премашила 135 милијарди

Ненаплаћена потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа 31. децембра 2019. године износила су најмање 135 милијарди динара, што је двоструко више од износа наплаћених прихода по истом основу у истој години, каже председник Државне ревизорске институције Душко Пејовић.

Душко Пејовићје рекао да ненаплаћена потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа у просеку износе трећину годишњег буџета, а код појединих достижу и више од 50 одсто укупног годишњег буџета.

На конференцији за новинаре, Пејовић је рекао да су од 2017. до 2019. године потраживања јединица локалне самоуправе по основу изворних прихода порасла код њих 107 у укупном износу од 9,6 милијарди динара.

Додао је да су истовремено јединице локалне самоуправе отписале најмање 12 милијарди динара потраживања по основу изворних прихода.

Ревизори су утврдили да јединице локалне самоправе нису обезбедиле планско ажурирање евиденција обвезника, континуитет у предузимању мера наплате, адекватну контролу и праћење ефеката, због чега је износ ненаплаћених изворних прихода значајан, а повећан је и ризик од њиховог отписа.

Проблеми у наплати изворних прихода, како наводи Државна ревизорска институција у саопштењу, умањују финансијске капацитете јединица локалне самоуправе и утичу на обим и динамику реализације планираних расхода и издатака, квалитет јавних услуга и потребу за додатним трансферима из буџета Србије.

Пејовић је рекао да изворни приходи у просеку чине између 30 и 40 одсто укупних средстава јединица локалне самоуправе, а за њихово утврђивање, наплату и контролу су надлежне јединице локалне самоуправе.

Препоруке субјектима 

Каже да спроведене ревизије финансијских извештаја и правилности пословања указују на то да евиденције о обвезницима и предмету опорезивања нису ажурне и да јединице локалне самоуправе издају мали број опомена због дуговања обвезника по основу изворних прихода.

Додаје и да се мере принудне наплате или недовољно примењују или готово потпуно изостају.

Циљ ревизије био је да се оцени у којој мери су јединице локалне самоуправе ефикасне у обезбеђивању потпуне и правовремене наплате изворних прихода.

Учешће градова Београд, Лесковац, Сремска Митровица и Општине Аранђеловац, у укупним ненаплаћеним потраживањима јединица локалне самоуправе по основу изабраних изворних прихода износи 48 одсто, а на те субјекте ревизије се односи и 51 одсто отписаног износа потраживања.

Код свих јединица локалне самоуправе, које су биле субјекти ревизије ДРИ, од 2017. до 2019. године присутан је пораст ненаплаћених потраживања, а значајно учешће у ненаплаћеним потраживањима односи се на порез на имовину.

У евиденцијама та три града и једне општине налазе се и потраживања у укупном износу од 4,1 милијарде динара која нису отписана, а по којима није било уплата у року од десет година.

Београд по овом основу потражује 3,6 милијарди динара, Лесковац 232 милиона динара, Аранђеловац 216 милиона динара, а Сремска Митровица 56 милиона динара.

Након спроведене ревизије, Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала 38 препорука ради отклањања уочених несврсисходности.