Читај ми!

Бранко Милановић прогнозира колико ће трајати економски опоравак и како ће изгледати свет после пандемије

Пандемија не би уништила Доналда Трампа, него је он сам себе уништио хаотичним приступом пандемији, каже економиста Бранко Милановић. Додаје да је током пандемије порасла незапосленост у свету, али да су многи постали још богатији. Сматра да је Пацифик сада економски најзначајнији део света и да ће следеће две године бити веома тешке, а опоравак од пандемије постепен. Милановић и прогнозира да ли ће многи наставити да радњ од куће или ће се вратити у канцеларије.

Водећи светски стручњак за питања сиромаштва и богатства Бранко Милановић, пре четири године је објаснио на примеру познатог "слон графикона" да је Трамп на власт дошао јер више од две деценије уназад просечна плата у Америци није расла. У међувремену, богаташи у Америци су били још богатији, а Кинези су их сустигли. Средња класа је стагнирала, а са финансијском кризом 2008. доживела нови удар. 

Милановић за емисију "Око" објашњава да је слоновска крива која je први пут направљена 2012. године, показује неколико тачака у глобалној расподели дохотка.

Прва тачка је средина расподеле дохотка где се налази становништво Кине, Индије, Индонезије, Тајланда који су имали високу стопу раста између 1988. и 2008. године, односно од пада Берлинског зида до финансијске кризе.

Према његовм речима то је оно што је свима познато – да Азија, нарочито Кина веома брзо расте, људи су постали богатији иако су још увек сромашнији него на Западу.

"Друга тачка је сам врх расподеле дохотка. То је оних чувених један одсто који су исто тако имали раст дохотка, с тим што је у апсолутном износу њихов добитак био много већи јер је њихов ниво дохотка много већи", каже Милановић.

Наглашава да се онда јавља проблем који је у неку руку довео Трампа на власт, који је одговоран за Брегзит и демонстрације у Француској, а то је да средња класа у западним земљама имала слаб раст. 

Та средња класа која је остала по страни у време глобализације, изгубила је послове јер су послови отишли у азијске земље и гласала за Трампа.

Трамп на изборима уништио сам себе

Економиста Бранко Милановић сматра да пандемија није утицала на изборне резултате Доналда Трампа. 

"Пре пандемије у јануару прошле годне све његове перфомансе и подршка су били веома високи јер је америчка економија ишла напред веома брзо. Имала је стопу раста око четири посто, најнижу незапосленост у последњих 40 година. Имао је све перформансе које су изгледале да га воде у прилично комфорно вођство на изборма", објашњава Милановић.

Према његовим речима, ни сама пандемија не би успела Трампа да уништи, него је он сам себе уништио јер је његовов приступ пандемији био хаотичан.

"Сви елементи који су Трампа довели на власт, а то је његова специфичност, сви ти елементи су га и скинули са власти. Управо оно што се људима средње класе допадало сада им се није допадало", сматра предавач на Градском Универзитету у Њујорку.

Амерички издаци за пандемију преко 20 одсто БДП-а

Милановић је прошле године написао нову књигу о капитализму: "Капитализам сам по себи, будућност система који влада светом". Сада, 10 месеци после почетка пандемије у књизи би променио само једну ставр. 

"У последњем делу књиге био сам прилично скептичан према такозваном дохотку који би свако добијао, без обзира да ли ради или не, да ли је млад или стар. То би био друштвени доходак који би свако имао, релативно мали износ, али би дозвољавао да се преживи", каже економста универзитета у Њујорку.

Додаје да је сада прилично скептичан према тој идеји. 

"Оно што се променило је да сам видео у садашњим околностима да сте морали одједном да се бавите одржавањем дохотка огромног броја становништва, где сте имали све ове монетарне стимулансе. Постојање таквог општег дохотка би једноставно олакшало ствари", објашњава Милановић.

Наглашава да је такав доходак постојао у Америци, не би било потребе за оволико преговора, стимуланса и давања новца незапосленима  и онима који се налазе испод одређене границе која је прилично висока. Амерички издаци за пандемију становништву су преко 20 одсто друштвеног прозвода.

Негативан раст развијених земаља

Од почетка пандемије, кључна промена која се примећује је пад друштвеног прозвода света од два до четири одсто. 

"Све развијене земље имају негативан раст – седам, осам посто неке више. То су падови који су много већи него у време последње рецесије 2007/8. године. Изузетак је Кина која има раст између два и три посто", каже Бранко Милановић. 

Истиче да је незапосленост порасла, а са друге стране много људи је постало много богатије.

Изненађење је да је америчка берза наставила са растом и то једна од иронија ове ситуације.

Економско тежиште се помера ка Кини

Сматра да сада, када је једино Кина прошле године остварила привредни раст, да се економско тежиште помера ка Кини и то ће свакако имати политичке последице.

"То се догађа 20 година и Дени Квак, који је економиста у Сингапуру, има веома занимљив графикон који показује сваке године како се тежиште светске привреде креће ка Пацифику. Нема сумње да ће тежиште светске привреде бити тамо", наглашава Милановић.

Додаје да је Пацифик сада најзначајнији део света економски посматрано и то ће се наставити захаваљујући Кини али и другим земљама, Јапану, Вијетнаму, Јужној Кореји, Филипинима, Индонезији. 

"То су земље који имају огроман број становника, где су становници спремни да раде. Технолошки, земља као Кина, се сада налази већ на самом врху у многим областима у компетицији са Америком, тако да се несумљиво то променило. То има пуно импликација за свет, укључујући Европу и са овим новим трговниским споразумима између ЕУ и Кине, односи постају све ближи", објашњава предавач на Градском Универзитету у Њујорку. 

Европа лоше економски реаговала у пандемији

Сматра да је Европа, као и Америка, лоше економски реаговала у пандемији. 

"Наравно, Европа није хомогена. Имате земље које су у почетку добро реаговале као Немачка, па су онда сад поново пале, па Чешка Република која је на пример на почетку имала изваредне перформансе онда је дошло лето, распуст и онда се ситуација потпуно променила", каже економста Милановић.

Истиче да се Европа није показала претерано успешном, Фрацуска, Енглеска, Шпанија, Италија. "То су велике земље које су биле веома неуспешне без обзира што имају бољи систем здравста него Америка". 

"Имају пад негативне стопе раста, према томе перфомансе Европе нису претерано различите од Америчких", наглашава Бранко Милановић.

Следеће две године веома тешке

На питање како види Србију, с обзиром на то да ће Србија за прошлу годину имати најмањи пад у Европи, каже да је немогуће немати пад друштвеног производа.

"Према томе, ми имамо ситуацију где је неко прошао боље, а неко лошије. Оно чему се надамо је наравно крај ове падемије у току ове године. После краја пандемије ја сам оптимистичан да ћемо видети крај, не мислим да ће доћи до таквог пораста одједанпут и да ће се све вратити као што је било у децембру 2019. због тога што ће пуно елеманата ту остати од пандемије", каже Милановић.

Сматра да нормални живот неће бити одједном, једноставно ће то бити постепени повратак и опоравак. 

"Мислим да ће у следеће две године за све нас, за свет, Европу, Србију бити веома тешке зато што главни економски партнери Немачка, Италија, западна Европа, Русија се неће опоравити одједном. Они ће сигурно ове године бити бољи, следеће још бољи,али ће нам требати две године да се вратимо у ону ситуацију у којој смо били 2019. године", истиче Бранко Милановић.

Нећемо се вратити на пет дана рада на радном месту

Негде кажу да је трећина менаџера рекло да ће наставити са радом од куће, на дистанци, да се то показало као добра формула. 

"Мислим да се нико неће вратити на оно што је било од пет дана рада. Мислим да ће то бити четири дана на послу, један дан код куће, а могуће чак и три дана на послу и два дана код куће", сматра економиста.

Истиче да не треба тврдити да је продуктивност већа радом код куће и да ће тако и остати већ је продуктивност сада већа, јер људи немају шта друго да раде.

"Ако сте ви заључани код куће и једноставно можете да радите ваш посао, све друго је затворено, наравно да је продукстивност већа. То не мора да значи да се ситуација нормализује. Људи ће ићи у ресторане, да се шетају, неки ће отићи у биоскоп, итд. Али мислим да се нећемо вратити на оних пет дана рада на радном месту", сматра Милановић.

Налазимо се у једном новом свету

Стручњак за односе неједнакости између сиромашних и богатих каже да се сада налазимо у ситуацији у којој немамо никаквог искуства. 

Додаје да садашња ситуација није као криза 2007. или 2008. када смо имали искуства шта се дешава са економијом и нарочито шта се дешава са неједнакошћу. 

"Ми се налазимо у једном новом свету. Једино шта можемо да кажемо, шта смо до сада видели, не верујем да ћемо имати неке фундаменталне промене када долазимо до глобализације. Мислим да ће бити и већа глобализација радне снаге, а можда мања глобализација у кретању капитала", предавач Градског Универзитета у Њујорку.

Истиче да се показало у неким ситуацијама, нарочито са тензијом између Америке и Кине, да кретање капитала постаје политички проблематично, тако да ћемо имати такве промене. 

На питање где види највеће промене у политичким односима између држава, Милановић каже да је тешко предвидети, али мисли да ће то бити пуна промена. 

Сматра да су праве промене, прави политички догађаји настали тек након неколико година после кризе. 

"Онда сте имали кризу у Грчкој, Шпанији, Италији, онда су се појавили демонстрације у Француској, и на крају Трамп. Мислим да ћемо тако нешто слично имати када се заврши криза политичког незадовољства који ће се појавити, Индија је могућа, Русија, Турска, Бразил, Јужна Африка", оцењује економиста Бранко Милановић.