Петровић: Србија је могла да има мањи дефицит, главни промашај помоћ од 100 евра

Дефицит у износу од 8,8 одсто је нешто већи него што би смео да буде, сматра председник Фискалног савета Павле Петровић. Оценио је да је Србија могла да има мањи дефицит, али да се то није догодило због структурних проблема и неких неефикасних мера. Додао је и да Фискални савет подржава раст пензија од 5,9 одсто у идућој години.

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић оценио је на скупштинском Одбору за финансије да би дефицит Србије требало поредити са земаљама централноисточне Европе, а не са Француском, САД, Великом Британијом.

"Наш дефицит од скоро девет одсто већи него просек у централноисточној Европи, а централноисточна Европа ће имати у просеку дефицит од 7,5 одсто. По перформансама требало би да имамо мањи дефицит, јер је пад производње код нас мањи него у централноисточној Европи", истакао је Петровић.

Сматра да је тај дефицит у Србији већи због стуктурних проблема и неких неефикасних мера економске политике, а као главни "промашај" је истакао помоћ грађанима од 100 евра, наводећи да је та мера повећала дефицит за 1,3 процентна поена.

Петровић је питао да ли буџетске позајмице у ребалансу буџета иду "Ер Србији", као и да ли је додатних 40 милиона евра за енергетику намењено ЕПС-у.

"Када се све сабере, дефицит би могао да, уместо скоро девет одсто, буде 6,5 одсто", сматра председник Фискалног савета.

Петровић напомиње и да ће резултат тог дефицита бити јавни дуг од 60 одсто на крају године, што је, каже, висок дуг за Србију, нарочито имајући у виду да су наше каматне стопе дупло веће од каматних стопа у развијеним земљама.

Навео је да је добро то што јавне инвестиције нису умањене, јер су услов за раст, али је, каже, важно да оне иду у области где ће дати резултате, као што су здравство, образовање, заштита животне средине и инфраструктура.

"Управо је ова криза показала колико је било потребно више улагати у образовање и здравство, а мање у непродуктивне области, као што су полиција и војска", рекао је Петровић.

Саопштио је и да је пројекција Фискалног савета у вези са падом БДП-а слична оној коју има и Министарство финансија и износи минус 1,5 одсто.

Петровић је рекао и да Фискални савет подржава, када је реч о буџету за 2021. годину, раст пензија од 5,9 одсто, јер је то у складу са законом, иако ће бити велики притисак на буџет.