Синдикати и послодавци без промене ранијих ставова о висини минималца

Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије рекао за Танјуг након састанка да су представници Владе, односно ресорних министарстава остали су при ставу да минимална зарада може да расте четири до шест процената, а тај став деле и послодавци.

"Унија послодаваца дала је предлог да су спремни да повећање буде и 10 одсто али траже за то уступке у погледу повећања неопорезивог дела зараде", каже Вуковић.

Додаје да су синдикати става да би минимална цена рада требало да прати висину минималне потрочашке корпе која износи око 37.000 динара.

"Можда бисмо и пристали на повећање које би било две или три хиљаде испод тог износа и тако пошаљемо поруку влади и послодавцима да разумемо економску ситуацију и да се изједначење минималца и потрошачке корпе пролонгира за 2022. годину", каже Вуковић.

Истиче да свако прихватање повећања испод тог износа даје основу да се настави са политиком јефтине радне снаге и даљег повећања друштвених неједнакости.

Вуковић каже да је ово последњи састанак преговарачких тимова и да преостаје да се одржи колегијум СЕС-а и седница.

Истиче да је тешко да ће чланови СЕС-а нешто више постићи и да ће доћи до консензуса, али да би ипак волели да дође до неких помака и приближавања ставова.

Чеданка Андрић из УГС "Независност" каже да се да су предлози државе и послодаваца за синдикате неприхватљиви и да инсистирају на томе да се минималац изједначи са минималном потрошачком корпом.

"Видећемо да ли ће бити помака на колегијуму СЕС-а.", рекла је Андрић.

Атанацковић: Нема услова за повећања минималца за више од четири до шест посто

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да се у привреди нису стекли услови да би дошло до повећања минималца за више од четири до шест процената и да очекивањања да он расте више нису реална.

Истиче да су послодавци за компромисно решење, али одрживо, односно да дође до угрожавања пословања већег броја предузећа.

Додаје да се не може више од тога повећати минимална зарада јер се тиме повећавају све остале зараде за сличан проценат и ако привреда не напређује неким већим скоковима.

"Ако би повећање ишло више од реалног морали бисмо да тражимо компензацију за ту разлику, како то не би ишло само на терет привреде и она била највећи губитник већ и уз помоћ државних фондова ", рекао је Атанацковић.

Услов послодаваца је да се истовремено усвоји пакет мера који би смањио трошкове пословања.

У те мере спада пре свега смањење пореза и доприноса за најмање један проценат, повећање неопорезивог дела дохотка, као и укидање парафискалних намета који представљају велики трошак за предузеће.

Завршни разговори о минималцу биће настављени 14. септембра на седници Социјално-економског савета.

Минималну зараду прима око 350.000 људи у Србији. Влада је прошле године повећала минималац са 27.000 динара на око 30.000 динара у 2020.