Кад подбаци пшеница, добро амортизује паприка

С једне стране кукуруз, с друге сунцокрет, а између паприка. Овакав распоред усева у атару банатског села Неузина није се могао видети до ове године. Пољопривредници су гајили само основне ратарске културе.

У Земљорадничкој задрузи "Агросој" су одлучили да прекину с том праксом. Ове године су на педесет хектара засновали производњу поврћа. Први пут су у последње време на ораницама гајени паприка, црни лук, шаргарепа, паштрнак и першун.

"Основни мотив је био распоређивање ризика производње, значи да не буде само то ратарство него да се укључи и нека нова производња, потенцијално профитабилнија, али свакако да се распореди ризик", истиче Нандор Вереш из Земљорадничке задруге "Агросој".

Објашњава да је, како у овим годинама, када је пшеница апсолутно подбацила, добро имати то поврће које је под заливним системом, које амортизује тај ударац.

Берба паприке је у току

Пошто род зри у етапама, радници ће неколико пута пролазити кроз редове и откидати плодове који су више од две трећине поцрвенели.

Тијана Бобар стручњак за заштиту биља наводи да ова производња захтева доста физичког рада и свакодневно праћења стања усева. То што је на овом земљишту увек раније била нека од ратарских култура је предност.

"Пре свега нама је овде један важан фактор то што се људи овде углавном нису бавили повртарством, тако да је да кажем на овом земљишту први пут рађена паприка, значи нема неких загађења, микроорганизама од предходних година и онда се то лакше оствари. На овој површини имамо 3,7 хектара конзумне паприке и наша очекивања за прву годину су неких 60 тона по хектару", оцењује Тијана Бобар, стручњак за заштиту биља.

За прелазак на повртарство на њиви неопходан је систем за наводњавање, а током окопавања и брања ангажовање додатне радне снаге.

Процена стручњака је да по хектару свакодневно треба четири радника.

Предности овакве производње су лакши пласман робе и боље цене, јер зарада са једног хектара може бити једнака оној с педесет хектара пшенице.