Посао у Немачкој – стручна радна снага са Балкана

Чак 54 одсто радних односа који се у Немачкој склопе преко регулативе за регион Западног Балкана односе се на стручну радну снагу.

На следећем, вишем нивоу квалификација – "специјалисти" и "експерти" чине око четири процента, а 42 одсто су помоћна радна снага.

То су резултати студије коју је објавио Институт за истраживање тржишта рада и позива (ИАБ) са седиштем у Нирнбергу.

Навала на Немачку

Људи из земаља које нису чланице Европске уније – Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Србије – могу у оквиру утврђених правила за регион од 2016. да се запосле у Немачкој

Услов је да поседују обавезујући исказ неког послодавца да жели да их запосли. Доказ о квалификацијама није неопходан.

Та регулатива која за сада важи до краја 2020. наишла је на велико интересовање људи из региона који су у потрази за послом – тако је било и у немачким фирмама, у најмању руку до избијања пандемије.

Велики број апликација довео је до уског грла у њиховој административној обради у немачким дипломатским представништвима на Западном Балкану: предуго се чекало на визу, па је број реализованих уговора мањи него што је могао да буде.

Мушкарци на грађевини

Студија је посматрала године 2016. и 2017. У њима је просечна старост досељеника у 73 одсто случајева била мања од 40. А чак 86 одсто су мушкарци. Разлог је велика потражња у грађевинарству које спада у традиционалне мушке позиве.

У тој привредној грани, како стоји у саопштењу Института, посао је пронашло 44 одсто запослених који су у Немачку дошли по регулативи за западнобалканске земље.

У услужним делатностима, као што су хотелијерство и гастрономија, ради 13 одсто људи из региона, једанаест процената су у здравственој и социјалној бранши, а у остале услужне делатности, у које спада рецимо чишћење и прање, ради десет процената људи који су се трбухом за крухом упутили у Немачку.

Посао се добија углавном посредством приватних и професионалних мрежа. Такви посредници, према налазима студије, испуњавају важну функцију и од суштинског су значаја за успешан наставак радног односа.

Те посредничке мреже брину се о томе да профил кандидата за посао одговара очекивањима фирме. Тиме се, наводе у Институту ИАБ, ствара предвидљивост и за послодавца и за запосленог.

Успешна интеграција

"Интеграција особа које су на основу те регулативе нашле посао у Немачкој успешна је у погледу стабилности радних односа и прихода – у поређењу с другим мигрантским групама и немачким почетницима на послу", наглашавају аутори студије.

Незапосленост, као и узимање помоћи за незапослене првог или другог степена износе свега 0,1 одсто. Додуше, продужетак дозволе боравка повезан је са способношћу да се обезбеди покривање животних трошкова сопственим приходима.

Али аутори студије кажу да то не искључује макар привремено примање помоћи за незапослене када дође до отпуштања или затварања фирми.