Која је то златна формула за српске цвећаре и повртаре

Радојко Буквић је због тога одлучио за мањи обим производње.Овај произвођач цвећа и поврћа из села Пилатовића каже да се за разлику од претходних година народ враћа да сређује објекте.

"Мало се прибојавају короне и сигурније се осећају на селу", каже Буквић. 

Плануо је и расад поврћа из пластеника Миша Антовића, у којима су бумбари природни опрашивачи. 

Пут до здравијег земљишта за узгој поврћа олакшава му и јапанска технологија 21. века.

"Зато је код мене као нус производ филет. Кад извадим семе, петељку са семеном, користим семе као основни производ. Нус производ филети су сви продати за познатог купца. Могу да произведем количине које се траже", објашњава Антовић.

Многи повртари су произвели поврће, али је због коронавируса стала продаја. Поједини поклањају купус, како га не би бацали. У тако тешким околностима сматрају да држава треба да преусмери субвенције, посебно због младих који су остали на селу.

Инжењер Илија Миросавић, пољопривредник из Табановића каже да је потребно направити класификацију људи који се заиста баве пољопривредом и живе од пољопривреде. 

"Значи људи који су остали на селу и који планирају заиста од тога да живе. Јер морамо ићи на ту солуцију да српски пољопривредник и људи који живе од села, макар на годишњем нивоу, кад се прерачуна просек могу да остваре макар минималац по члану домаћинства радно способног", наглашава Миросавић.

И ригорознија контрола увоза поспешиће продају домаћег воћа и поврћа, које уз порекло има и бољу могућност провере квалитета. Пољопривредници кажу да је сигурно здравије, јер и они једу оно што производе.