Нова влада да се укључи борбу против инфлације

Прошлу годину завршили смо са растом цена од 10 одсто.

Инфлација би била знатно већа да Централна банка није интервенисала на тржишту, повлачећи динаре и примењујући друге мере које су је коштале 100 милиона евра, објаснио је гувернер.

"Ако су инфлаторни притисци виши, Народна банка има обавезу да референтну каматну стопу. Са тим ће бити скупље и повлачење вишка ликвидности. дакле, са тог аспекта, ова година ће можда донети веће трошкове. Наравно, питање је само шта ће урадити држава у другој половини године. ако се она прикључи Народној банци која ће повлачити вишак ликвидности, онда ће бити мањи трошкови", објаснио је Јелашић.

Неки економисти пак сматрају да ће ове године тај трошак бити неколико стотина милиона евра, али да на дужи рок неће дати жељене резултате.

Кажу и да би тај тросак могао да се смањи или избегне само ако нова Влада почне озбиљно да примењује економске реформе.

"Није циљ само по себи јак динар и обуздавање инфлације, већ је потребно повећати извоз, смањити потрошњу из буџета и ојачати привреду", рекао је префесор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.

Централна банка има за циљ да базну инфлацију, цене које држава не контролишсе, задржи на нивоу од 3 до 6 одсто.

Гувернер тврди да ће се то постићи, уколико се настави са рестриктивним мерама.

"Позитивни ефекти су већ видљиви - динар је ојачао и данима је курс испод 79 динара за евро", рекао је Јелашић.

Од почетка године, цене су порасле 6 одсто, а економисти процењују да ћемо ову годину завршити са инфлацијом од 15 процената - због раста цене нафте на светском тржисту, али и због велике потрошње.