Више од 90 одсто клијената паузирало је отплату кредита, колика ће им сада бити рата

После три месеца завршио се мораторијум у отплати кредита за грађане и привреду. Чак 93 одсто клијената одлучило се за тромесечни застој у време епидемије. Ипак, већину чека нови отплатни план са неколико стотина динара већом ратом због продужења отплате и камате која је за тај период подељена на остатак дуга.

Дужници су лакше поднели епидемију искористивши мораторијум на кредите – неки су користили како би паузирали отплату стамбених, неки кеш кредита.

"Ова три месеца сам некако и прегурао, сада идемо даље", каже један од задужених грађана са којима је разговарао репортер РТС-а.

У Поштанској штедионици не очекују велике промене у односу на период пре ванредне ситуације.

"Mогу да очекују да им се период отплате кредита продужи за три месеца, а да им наредни ануитет буде незнатно увећан за обрачунате и ненаплаћене ануитете за ових 90 дана", каже Александар Чортан из Поштанске штедионице.

Додаје да ће клијенту, у просеку, рата бити већа за 180 динара у наредном периоду отплате кредита.

НБС не очекује продужавање мораторијума

У Народној банци сматрају да су мере и могућност неплаћања кредита од 90 дана биле одмерене и да се мораторијум више неће продужавати.

Ипак, нарасли су дугови, јер се 90 посто клијената одлучило за застој у отплати у последња три месеца због пандемије – и то за око две милијарде евра, па је препорука да би евентуалне проблеме у отплати клијенти требало да решавају са својом банком.

Клијент може имати проблем због губитка посла, смртног случаја у породици и слично. Зато може да тражи одлагање обавеза за још шест до 12 месеци.

Стручњаци кажу да су мере које се односе на мораторијум отплате и на приступ привреде повољним кредитима дале резултате. Банке имају довољно новца за покривање евентуалних ризика па чак расте и ниво нових позајмица.

"Када су у питању правна лица, моћи ће да сервисирају своје обавезе под условом да не дође до погоршања епидемиолошке ситуације и последица на економске активности земље", наводи Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

У Србији се изазови очекују наредне године. Тада стижу одложени порези и доприноси на које су се обавезала предузећа и институције које су се пријавиле за подршку државе за минималне зараде.