Какав мора да буде стан да би се рекло да је "луксузан" и ко то купује

Када је комплекс "A блок" на Новом Београду почео да се гради 2014. године, тржиште је било засићено изграђеним а непродатим становима средње класе. Али, изгледа да је било гладно луксузних станова.

Упркос очекиваном затишју, свих 296 станова у првој фази одмах је продато током изградње која је трајала 13 месеци. Уследила је друга, трећа и четврта фаза и од 1.000 станова, колико је укупно изграђено, још само девет није продато.

Тек месец и по дана од почетка изградње новог комплекса са 550 станова, провршине 100.000 квадрата, више од 25 одсто је већ нашло купца. А, купци нису, како се обично мисли, јавности познате личности.

"Шездесет пет одсто су купци који купују из сопствених средстава, не из кредита. Углавном су то људи из Србије који траже ново место за живот, односно стан у коме ће удобно живети", наводи Душица Гаковић, директорка продаје "Дека инжењеринга".

Луксузно подразумева да је стан на доброј локацији, саобраћајно повезан са важним објектима, да је осунчан, да има леп поглед као и да је зграда окружена великим зеленим површинама и осталим садржајима такозваног партерног уређења које такође мора да буде луксузно.

Квалитетна градња и опрема се подразумевају, посебно коришћење природних материјала у ентеријерима.

Струка каже да се стан не може категорисати као луксузан ако није енергетски ефикасан. Пожељно је, даље, и да стан, односно зграда има посебан архитекстонски израз.

"У Србији, и у нашим већим градовима, поготову Београду, имамо примера луксузних станова, мада је та сама реч код нас мало и прецењена, али можемо да кажемо да постоје објекти и станови који могу да се доведу у тај контекст луксузних", сматра архитекта Александра Лукач.

Посредници у промету непокретности кажу да, захваљујући новом концепту, такозваним кондоминијумима, купци коначно добијају одговарајући квалитет за свој новац.

Поред тога, такви пројекти увели су на тржиште озбиљне компаније и елиминисали, тврде, инвеститоре сумњиве репутације и сумњивог капитала.

"Постоји Закон о пореклу имовине, Закон о спречавању прања новца. Ми смо дужни да се понашамо у складу са тим законом, банка и нотар се понашају у складу са тим законима, тако да постоји тројна провера одакле новци", указује Милић Ђоковић, Групација посредника у промету непокретности у ПКС.

У овом тренутку се гради између две и три хиљаде луксузних станова што је, према неким рачуницама, оно што одговара захтевима тржишта.