Ако је рата 100 евра, а камата 3.000 динара – шта куца таксиметар

Пре скоро три месеца банке у Србији су прописе ускладиле са одлукама Народне банке Србије о мораторијуму, односно могућности застоја у отплати кредита и лизинга док траје ванредно стање у Србији. Период мораторијума полако пролази.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Душан Узелац са сајта Каматица рекао је да се више од 95 одсто клијената одлучило за мораторијум – било је једноставно да се пријавите за мораторијум, он је проглашен и јављали су се они који не желе да прихвате одлагање кредита.

"Свако коме доспева рата крајем јуна неће морати да је плати, свако коме доспева рата 1. јула и сваког наредног почиње са отплатом кредита као раније, имао је паузу од три месеца, сада се плаћање наставља", рекао је Узелац.

Према његовим речима, грађани ће добити нови отплатни план, табелу о ратама и доспећу и биће коригована за износ камате. Током мораторијума је била пауза, текла је камата за то време, 90 дана је куцао таксиметар и биће распоређен износ на остатак дуга. 

Каматни износ биће акумулиран за три месеца 

Ако је кредит био на 10 година, отплата је дужа три месеца, а каматни износ биће акумулиран за три месеца.

"Ако је рата 100 евра, око 3.000 динара камата, пута три месеца је 9.000 динара – биће распоређено на остатак отплатног периода – ако је девет месеци остало до краја, на тих девет месеци биће додато 1.000 динара", објаснио је Узелац.

"Још није дошао моменат да се настави отплата, треба да се прилагоде на ситуацију јер када променимо навику у кућном буџету, када се прилагодимо већем износу теже је вратити се назад, то је изазов да почну да функционишу као пре три месеца, а они који су остали без прихода – за њих је посебан изазов", рекао је Узелац. 

Како каже, све остале активности су индивидуалне, до сада је важио пропис НБС, али када се то заврши наставља се индивидуална комуникација.

"Свако ко примети да га отплата кредита боли на неки начин, то је сигнал да тражи боље решење, да смањи рату, да затражи додатно паузирање, грејс период, да било шта покуша", каже он.

Банке позивају грађане да дођу, али траже новац назад, без много емпатије, указао је Узелац.

Указује да ни банци није у интересу да прави проблем клијенту, а такође и правне проблеме банка жели да избегне: принудну наплату, хипотеку.

"Допустили смо да банке управљају нашим новцем" 

Поједине банке су повећале каматну стопу на стамбене кредите. Узелац каже да тржиште има повећан ризик и да економија није функционисала три месеца у пуном капацитету.

"Неки ће се враћати и више од годину дана, банка то види и такав је њен механизам. Имамо проблем јер смо допустили да банке управљају нашим новцем", рекао је Узелац.

Банке кажу да не би ништа да кредитирају јер имају велики ризик, умногоме управљају тиме да ли ће доћи до бржег опоравка економије, рекао је он.

Хакери су упали на сајтове појединих банака. Узелац каже да постоји сет ствари које морате да знате – морате да знате да ПИН не дајете свакоме и то је оно што се дешава и на интернету.

"Морате да препознате шта је званично, банка има обавезу и жељу да заштити клијента, све то постоји у документацији коју вам је доставила. Сваку комуникацију можете проверити са кол-центрима", закључио је Душан Узелац.