Улагање у повртарство дугорочан и профитабилан породични посао

Копредседници тима министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са стручњаком за повртарство Жарком Илином, редовним професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом Националног тима за препород села Србије, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.

Национални тим за препород села Србије истиче да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, о чему сведоче следећи подаци. 

У Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара. 

Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње.

Бележимо суфицит у спољнотрговинском билансу, прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра. 

То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа. У томе је и шанса будућих повртара.

Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, о чему говоре подаци да увозимо: пaрaдajз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.

У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста. Поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења, поврће се производи целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Национални тим за препород села Србије саопштава повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини 3-5 хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе. 

Такође, четворочлана породица може пристојно да живи и од 3000-5000 квадратних метара (30-50 ари) пластеника гајећи првенствено: паприку, парадајз, краставце и диње са додатним системом грејања.

У предзимском и зимском периоду се гаји поврће са малим захтевима за условима успевања као што су: салата, спанаћ, рукола, празилук...

Три повртарска региона  

Са 1.300 хектара пластеника лесковачки крај је највећи повртарски центар у Србији. 

Уважавајући различите географске, климатске и друге услове у три повртарска региона Србије препоручују се следеће културе.

У равничарском региону између река Дунава, Саве и Тисе успевају: паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, купус, карфиол, броколи, кинески и пекиншки купус, мрква, першун, паштрнак, целер, грашак, боранија, кукуруз шећерац.

У Моравском региону у области реке Морава са свим притокама успевају: паприка, парадајз, купусњаче - српски мелез, затим мрква, першун, целер, црна и бела ротква...

У брдскопланинском региону гаје се повртарске врсте са мањим захтевима за условима успевања: салате, спанаћ, першун, паштрнак, бели и црни лук, празилук. У планинским пределима се гаји кромпир, поготову семенски, чији је квалитет неупоредиво бољи у односу на кромпир у осталим регионима.

Обнова задругарства значајна за развој пољопривреде

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.

Обавештавају заинтересоване да ће, у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине, организовати посету најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.

Да су пољопривредни произвођачи препознали значај пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села", потврђује и чињеница да је 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији је било око 1100 активних задруга.

За последње три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу, што је у историји задругарства Србије невиђени процват.

За опширније информације заинтересовани грађани се могу јавити задружним савезима Србије и Војводине и Националном тиму за препород села Србије.