Шта су алтернативни инвестициони фондови

Очекује се да се број инвестиционих фондова са садашњих скромних 19, којим управља пет друштава, повећа одмах по примени Закона.

"Са новим Законом о алтернативним фондовима у специјализоване врсте фондова као што су венчер кепител фондови, прајват еквити фондови доста инвеститора се јавља са питањем како може основати фонд који ће бити специјализован за улагање у некретнине", каже Анина Тодоровић из Комисије за хартије од вредности.

Поред професионалних инвеститора, као што су, на пример, банке, постојаће и полупрофесионални инвеститори, који морају да уложе најмање 50.000 евра. Новац ће се прикупљати јавном или приватном понудом. 

Проф. Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да се пружа могућност компанијама да дођу до извора финансирања, посебно код оних компанија које имају значајан потенцијал за брз раст. 

Према његовим речима, ту је посебно интересентна индустрија информационих технологија.

Закон отвара могућност да фондови улажу у друге врсте имовине, а не као до сада, само у хартије од вредности и депозите. Због тога су очи упрте у берзу.

"Највећи проблем са којим се суочава је питање ликвидности, дакле недовољног обима трговања на самој берзи", каже Срђан Малетић, извршни директор "Интезе инвест".

"Ми сматрамо да би велика државна компанија која изађе на берзу, била довољно интересантна да може да привуче велики сет инвеститора, а да ти инвеститори онда могу бити позивница за домаће приватне компаније да финансирају своје пословање", каже Мирољуб Ристић из Београдске берзе.

Европска банка за обнову и развој најавила је да ће у овој години са Владом Србије припремати државне компаније за излазак на берзу.