Ако ово засадите, сигурно ћете профитирати

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?". Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од образца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди".

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара.

Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање. 

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Нјмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

Калкулације пољопривредника 

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

"Што се тиче масовног воћарства највише се исплати бресква. У последње време људи су почели да се баве боровницом, лешником, то је све нешто у повоју. Што би рекао мој покојни отац  - онај ко има толико пара не знам зашто се бави воћарством, то је мука, није то лак посао", каже воћар Живорад Караклајић из Брестовика.  

Иван Вуковић из Независне асоцијација пољопривредника Србије указује да је профит у ратарству веома мали.

"Ја обрађујем 120 хектара, а да би били конкурентни са великим играчима који обрађују земљу ми морамо да узимамо велике машине да би се ширили, а ми то када узимамо то су обиично јако велики кредити, док ми отплатимо кредите и све то не можемо да преживимо", каже Вуковић.

Најсигурнија, али ипак најмања зарада је у ратарству. Са хектара земљишта, уколико се остваре просечни приноси, убере се кукуруз за 33.000 динара. Пшеница може да добаци до 10.000 динара по хектару, озими и јари јечам доносе око 5.000 динара.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(уторак, 18. феб 2020, 11:36) - anonymous [нерегистровани]

Profit

Najbolji su puzevi I aronija sto se tice zarade.

(понедељак, 17. феб 2020, 22:49) - anonymous [нерегистровани]

Реплика

За Вас господине, што имате хектар под орасима.

Апсолутно се слажем, али оставимо лошу и неправедну организацију државе на страну.

Велики проблем нашим сељака је тај, што се све гледа у неким трендовима. Прошла година јесте била много лоша за орасе, и ми смо са нашим засадом катастрофално прошли. Али ко се пољопривредом бави, не може развој да гледа кроз 1 годину. Исто тако не треба сва јаја у један кош стављати.

Ко гаји више култура и тиме се бави 5, 10, 20 и више година, е тај кроз ту разноврсност увек има у свакој години по неку културу, која је много лоша и неку која извлачи просек. И када се то годином за годином посматра, онда се ту извлачи неки добар просек од кога се може живети. Има доста посла, ту нема приче, али може се од тога живети.

Нажалост код нас влада много лоша атмосфера у пољопривреди, јер је превише тих једнодневних мушица, једне године ово, онда друге године оно, нема се места за трећи тренд, па чупај оно од пре две године и сади нешто пето... А тако нешто не функционише. Ко се определи на пољопривреду, мора прво тај подухват да гледа дугорочно и да се фокусира не на једну врсту, него на једну паметно изабрану групицу врста и само њима да се посвети...

(понедељак, 17. феб 2020, 22:30) - anonymous [нерегистровани]

Приоритет пољопривреде

Један господин рече да би због конкуренције било потребно веће површине и веће машине набавити. То није решење за Србију. Превише смо ми мали, да би ми могли количински тржиште да заситимо.

Али би зато могли квалитетом да се истакнемо. Не треба нам бити циљ што више да произведемо, него да што већу цену за произведено добијемо. Онда нећемо имати притисак количине, него да квалитет максимално из нашег тла извучемо. Па ако треба да побољшавамо земљиште просипањем каменог брашна од базалта и да не биомасу не претварамо у гас, него да је просипамо на њиве ради боље бербе...

Замислите шта би било, када би Србија за пољопривреду увела Деметар стандард органске производње? Па то би било лудило, Маде ин Сербиа би био такав бренд, да све што дође из Србије има највиши и најздравији стандард, не би могли толико да произведемо колико је тржиште у Европи за органском храном.

На таквом концепту тренутно ради Данска и (не сећам се тачно) до 2030. године хоће да њена пољопривреда попне са тренутно око 20% на 100% органску производњу. Зашто не бисмо ми били прва земља са 100% органском производњом? Они док пребаце њихову инфраструктуру на органско, ми можемо уз добру вољу већ да изградимо органску пољопривреду.


Кратко и јасно: Квалитет и органска пољопривреда (Деметер стандард) је једина исплатива стратегија за Србију!

(понедељак, 17. феб 2020, 22:21) - anonymous [нерегистровани]

Tako

Prosle godine cena te iste vrhunski biznis isplative visnje bila 30din a oni koji su brali placalo im se 20din i matematika je tu jasna, tebi ostaje 10din po kg za sav tvoj rad, sredstva, mehanizaciju, amortizaciju, djubrenje, rezidbu itd itd

(понедељак, 17. феб 2020, 22:18) - Zemljoradnik [нерегистровани]

Isto

Kao sto je u teoriji moguce putovanje kroz vreme tako je i poljoprivreda isplativa u srbiji a praksa je praksa, u praksi cenu svog proizvoda kad dodje berba jos uvek ne znas pa ti vidi gde si i sta si radio i zaradio...

(понедељак, 17. феб 2020, 21:24) - Zivko [нерегистровани]

Uspeh

Teoretski ljubav lepo zvuci. Malcice je drukcije u praksi !

(понедељак, 17. феб 2020, 21:22) - anonymous [нерегистровани]

sve vam verujemo

Isto kao i sa puževima, kalifornijskim glistama, aronijom, onim ogromnim drvećem i još mnogo trica i kučina koje nam razni mešetari nude kao lakui brzu zaradu. Da - laka i brza zarada je tu sigurna, ali neće zaraditi oni lakoverni koji se upecaju na žvaku, već će debelo zaraditi prevaranti koji im za velik novac prodaju sadnice.

Konkretno - prošle godine od oraha ( imam 1 ha pod 10-godišnjim orahom ) nisam zaradio NIŠTA. Takva je bila godina. Jedva da smo skupili za svoje potrebe i potrebe familije. A država traži svoje - porez, odvodnjavanje itd... itd...
I te priče - može se zaraditi ovoliko ili onoliko. Sve je to jedna velika navlakuša. Može jednom i da se ubode dobra godina, ali posle toga ih prođe nekoliko dok se opet sve kockice ne slože.