Апотека Београд на продају

Град планира да прода и Апотеку Београд, уз објашњење да би главни град, као и сви модерни градови, требало да се бави комуналним системима. Апотекарска устована Београд идуће године пуни пола века рада. Са око 900 запослених једва састављају смене, али су умећем и знањем издржали конкуренцију још 800 приватних апотека у граду. Како незванично сазнајемо, још се не знају услови продаје, нити да ли ће купац морати да се бави истом делатношћу.

Мењачница, кладионица, па апотека. Уочавамо у многим деловима града. И људи кажу, отврају се мењачнице и апотеке, јер ваљда волимо лакшу зараду, а и болешљива смо нација.

За Апотеке Београд то се не би могло рећи. Остале су на истом месту.

"Увек смо остављали апотеке да буде на територији која је потребна нашим грађанима", каже Јасминка Бјелетић, директорка Апотекарске установе "Београд".

Увек је било тешко обезбедити раднике за удаљене или стално дежурне апотеке, јер закон тражи тачан број апотекара и техничара у смени. Могу повремено примити неког на неодређено, али због одласка колега у пензију, одавно траже да за стално запосли макар 70 људи.

У ери електронског заказивања прегледа, писања рецепата и доступности информација о лековима, помало се губи улога апотекара. Раније су само они знали да препознају рукопис лекара, да нам објасне све добро и лоше. Многи би рекли да су сада само трговци, а то није добро за струку, јер апотекари имају огромно знање. 

"Увек се инсистира на томе да се пацијент погледа да се да до знања да треба мало да сачека", додаје Јасминка Бјелетић.

Преживели најтеже дане 

Ипак, радије ћемо отићи у државну апотеку и због тога што можемо наручити крему, чај, витамин и лек и то ће нам справити.

"Имамо око 40 лабораторија које су оспособљене да израђују магистралне лекове који представљају лек специфичан за неког пацијента и израђују се само за тог пацијента", напомиње директорка Апотекарске установе "Београд".

И заиста је магацин који снабдева апотеке Врачар пун таквих производа или лекова направљених по одобреном списку или по рецепту који нам пропише лекар. И то доноси зараду.

Али ова велика установа преживела је дане када је апотеку могао да отвори свако. Добро се снашла и у јавним набавкама, а и сада када купује од веледрогерија.

У Београду преживљавају и жестоку конкуренцију странаца, који могу директно да увозе лекове. И док су мале апотеке због таквих набавки пропале, саговорник каже да покривају све трошкове и за робу и за комуналије и за солидне плате.

И најављена продаја ове установе, бар од неких градских челника мора бити јако аргументована, опрезна и прецизна.

Да ли ће веома озбиљно тржиште остати без државне конкуренције и коме продати веледрогерији или било ком приватнику, који може наставити производњу, али и после две-три године уместо апотеке, на добром месту отворити кафану, банку.

 

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 23. јан 2020, 13:21) - anonymous [нерегистровани]

Nego sta

Da se proda sta god se moze, mozda sutra nece moci.

(четвртак, 23. јан 2020, 12:47) - Mikica [нерегистровани]

Genijalna je ideja gospodina Joce

Ja se slažem sa Jocom, Beogradu nedostaju kazina, kockarnice i kladionice. To bi trebalo da bude glavna privredna grana u Beogradu. Beograd tako treba da privuče bogate ljude sa Zapada, da u Srbiji ostave milione i milijarde. To je najbolji način da se Srbija ekonomski razvije. A prateća privredna, tj. uslužna delatnost treba da bude legalan rad u seks industriji - na hiljade seksualnih radnica koje bi opsluživale bogatu klijentelu sa Zapada, ali u redno plaćale porez državi. To je moja vizija razvoja Srbije.

(четвртак, 23. јан 2020, 05:10) - anonymous [нерегистровани]

Milan Panic

Ja sam nekad investirao 14 hiljada dolara u Galeniku, zasto ne bi mogao i u ovu apoteku.