Шта швајцарска формула значи за пензионере и буџет

Никола Алтипармаков је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да са економске стране овај модел јесте економски одржив.

"Тако да ће у следећим годинама и деценијама овај модел бити економски одржив за буџет. Ово јесте један јако добар модел који користи велики број земаља у региону. То је модел који смо ми имали", казао је Алтипармаков.

По швајцарском моделу пензије се усклађују с растом инфлације и просечном зарадом. Модел је на захтев Светске банке у Србији угашен 2006. године.

"Модел не може да буде рискантан. То је више урађено из политичких разлога. Модел је укинут и то је довело до великих друштвених превирања. Имали смо читаву деценију и буџетских и фискалних неравнотежа. Сада, са успешном фискалном консолидацијом, коначном можемо да кажемо да улазимо у неке мирније системске воде, где са једне стране то неће бити проблем за буџет и економију, а са друге стране то ће бити једна формула за пензионере и будуће пензионере, на који начин ће се обрачунавати и исплаћивати њихове пензије", навео је Алтипармаков.

Широка друштвена подршка

Према његовим речима, како је закон прописао, то повећање ће износити 5,4 одсто.

"То је нешто што је реално повећање од око три или три и по процента, имајући у виду да је тренутно инфлација успорила и да износи свега око један и по проценат годишње", истако је Алтипармаков.

Додаје да последње повећање плата неће ући у ово повећање пензија од јануара 2020. године, него од 2021.

"Разлог за то је практичне природе. Статистика објављује статистику просечних зарада два месеца након завршетка календарског месеца, тако да ће се ово повећање приказати тек негде у фебруару-марту наредне године", казао је Алтипармаков. 

Веома је важно, како је напоменуо, да је овај модел добио широку друштвену подршку, од синдиката, удружења пензионера, укључујући и подршку владе, да је са стручне стране одржив.

"Сада је важно да га негујемо и верујемо у њега. Важно је и да не радимо ствари које смо радили 2008. године, али и да не радимо ствари које смо радили ранијих година, као 2006, када смо без економских потреба тај модел укинули", навео је Алтипармаков.

За модел важне економске и демографске околности 

Читава Европа, казао је, стари, има мање деце, и онда то захтева да се с времена на време раде овакве реформе.

"Оно што Макрон у Француској покушава је да уведе бодовни систем који Немачка и Србија имају. Покушава да уведе систем да нема различитих привилегија, што није ни економски ефикасно, ни поштено. Када ви имате неке привилеговане делове становништва, онај други део становништва мора да плаћа економску цену тога. Ми у Србији имамо систем да је регуларна старосна граница за пензионисање 65 година, а дата је могућност да се оде у пензију пет година раније. Јасна је рачуница да, ако одете раније у пензију, дуже ћете је примати. Ако имате два грађанина који су једнако уплаћивали, онда би једнако требало и да добију пензију", оценио је Алтипармаков.

То је, како је истакао, исто као кад одете у банку, ако узмете кредит на пет година плаћаћете већу рату, али ћете га брже отплатити него да узмете кредит на десет година.

"Ми ову формулу за превремено пензионисање смо имали још у закону из 1964. године. Међутим у неким неодрживим захтевима синдиката током осамдесетих година ова формула је укинута, и ми смо до краја осамдесетих ушли у финансијску нестабилност пензијског фонда и дефиците које ево тек сада покушавамо да стабилизујемо имајући у виду све економске и демографске околности", закључио је Алтипармаков.