Како повећати квалитет пшенице

Забрана узгајања ГМО отворила је Србији врата и најзахтевнијих тржишта. Посебно се цене српска соја и кукуруз, док са пшеницом има проблема - пољопривредници посеју више од 60 одсто такозваног семена са тавана, које је без декларације.

"Не можемо рећи да немају новца, они су довољно млади, паметни стручни људи, у овом тернутку је таква структура произвођача. Знају они све да ставе на папир и израчунају али је проблем у менталитету и дугогодишњим навикама", каже Вукосав Саковић из Жита Србије.

Да ли је ствар у менталитету или недостатку средстава, пољопривреднике нисмо питали, јер их није било на списку учесника скупа, а 80 одсто житарица у Србији произведу мали и средњи индивидуални пољопривредни произвођачи.

"У другој половини следеће године изаћи ћемо са сетом мера подршке онима који сеју декларисано семе које је сертификовано и квалитетно како не бисмо имали ситуацију да добар део пшенице оде према сточном фонду, него да иде за људску исхрану, а то значи за бољу цену и за тржишза која су платежно способнија", наводи министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

За неколико дана Србија постаје члан Међународог житарског савета. То ће донети предвидивост откупних цена и пољопривредницима олакшати планирање производње.

"Србија не може да конкурише квантитетом некој Украјин, али са повећањем приноса са појединим културама постајете поуздан партнер", сматра Миљан Ждрале из Европске банке за обнову и развој.

Милош Миловановић из Организације за храну и пољопривреду УН указује да постоји најмање 20 одсто процената за унапређење продуктивности у области кукуруза и пшенице.

"Дугорочно гледано приноси у овом сектору расту и то брже него што расту приноси у ЕУ", додаје Миловановић.

Да бисмо имали житарице бољег квалитета, стручњаци кажу неопходно је да што пре почне разврставање и плаћање на основу квалитета.