Железара у Смедереву – прва српска жртва трговинског рата САД и Кине

Готово неопажено, током скупштинске расправе о Косову, председник Александар Вучић изнео је драматично упозорење о челику, по коме би нови потез Еврофера за нас значио "метак у чело" – квоте из Брисела поставиле рампу за кинески извоз из Смедерева.

Амерички председник Доналд Трамп никада није био у Смедереву. Кинески председник Си Ђинпинг био је једном. Али су неки њихови потези одредили пословне резултате смедеревке челичане.

Све је почело тако што је Америка увела царине на јефтин кинески челик. Кина је узвратила истом мером. Америка је онда увела царине и Европи. А Европа је, као одговор, увела ограничења за челик из земаља трећег света, укључујући и Србију. Тако је железара у Смедерву постала прва српска жртва свестког трговинског рата између Трампа и Си Ђинпинга.

Брисел нам је квоте увео у фебруару, на предлог Еврофера, моћног лобистичког удружења европских произвоча челика. Од тада важи глобална квота. Према њој све земље трећег света до краја јуна могу да извезу само 3,3 милиона тона челика. Између осталих, то се односи и на Турску, Русију, Кину и Бразил.

У време када су ограничења уведена премијерка Ана Брнабић тврдила је да Србија неће бити погођена овим мерама.

"У овом тренутку мислим да је наша железара у потпуности безбедна, да смо сигурни. Свакако ће мере морати да иду и према Србији. Имамо политичке гаранције, да Србија неће бити било како негативно погођена", рекла је тада премијерка.

Професор Радован Ковачевић каже да је могуће да су наше власти имале политичка обећања.

Нова драма у челичном рату

"Према ономе што смо могли да читамо у штампи, ЕУ је имала неку дипломатску формулацију у смислу да то неће значајније утицати на наш извоз. Очекивао сам да нас те квоте заобиђу на неки начин. Међутим, мало смо се преварили и нисмо имали очекиван третман. Тако да сада те квоте почињу да делују", истиче Ковачевић.

Фебрурске квоте, биле су само почетак челичног рата у коме се Србија нашла. Нова драма дешава се сада. Председник Србије Александар Вучић у скупштинској расправи око Косава узгред је споменуо и челик.

"Много ме брину најаве Еврофера око нашег челика. Толико ме брину да мислим да Ану (Брнабић) замолим да изађе са седнице и да иде да се тиме бави. Јер то може да буде буквално пуцање, метак у чело за нашу земљу ако на тим одлукама буду истрајавали", упозорио је Вучић.

Одговор на питање шта значе ове упозоравајуће поруке нисмо добили ни у Влади Србије, нити у Евроферу. Али бројке у овом случају говоре више од речи.

Шта се догодило од фебруара до јуна? Кинески власници железаре у Смедереву схватили су шта глобална квота значи у пракси. Земље трећег света до краја овог месеца имају право да извезу укупно 3,3 милиона тона. По принципу, ко први Европи, његова Европа.

Европска висока пећ већ је пуна. Подаци Еврофера показују да су само у прва три месеца земље трећег света извезле 2,2 милиона тона челика. Европа је већ спустила рампу. "Хестил" из Смедерева већ сада не може да извезе ни грам.

Рампа спушена, кинески извоз из Смедерева смањен

Највише челика извезла је Турска. За само три месеца – више од милион тона челика. Русија је извезла више од 300.000 тона. У истом периоду, извоз српског челика у Европу био је 188.000 тона. И то је узрок кинеског незадовољства.

"Ограничење на извозној страни не погодује никоме. Десило се да је реч о производу који се код нас производи, а власници су Кинези. Нема сумње да су они рачунали да ће са достизањем производње од два милиона тона највеће количине пласирати на тржиште ЕУ", подсећа Ковачевић.

Рампа за извоз поново се диже у јулу. Тада ступају на снагу нове квоте. Када су уведене, премијерка Ана Брнабић изјавила је и да постоји могућност њихове ревизије. Како незванично сазнајемо, српски преговарачки тим ових дана је боравио у Бриселу и покушао да испреговара додатно повећање квота. Србија је од Брисела већ једном тражила да буде изузетак. Али у томе није успела.

"Можда сада има више шанси за то. Требало би инсистирати на томе да је наш извоз у првој половини године знатно мањи него у истом периоду прошле године. Требало би тражити од ЕУ посебан третман, иако они могу да кажу да су квоте пријавили Светској трговинској организацији и да нема изузетка. Али ми ипак имао посебан уговор – Споразум о слободној трговини", сматра Ковачевић.

Од како су преузели управљање смедеревском челичаном, Кинези су драматично повећавали извоз. За само годину дана извоз у Европу је са 700.000 достигао милион тона. А производња је расла још брже. Тако је у јануару 2018. године у односу на исти месец претходне производња била већа за невероватних 100 одсто. Јасно је зашто се онда српски државни званичници хватају за главу.

Да се бриселске квоте одражавају на Смедерево види се и по подацима које редовно објављује Светска асоцијација за челик. У јануару и фебруару ове године "Хестил" је имао пад производње. Касније се производња опоравила.

"Хестил" бацио око на "Бритиш стил"

На све то, кинески "Хестил" бацио је око на британску челичану. Где се производња челика више исплати? У Србији или Великој Британији?

"Свака држава има локационе предности", одговара Урош Делевић сарадник Института "Џон Данинг" у Лондону.

"Правити челик у Великој Британији је скуп посао. То је држава у којој су таксе и цене енергената на највишем нивоу у свету. Цена радне снаге и порези су, такође, високи. За прљаве индустрије, као што је производња челика, јако је тешко бити профитабилан у Европи", истиче Делевић.

Занимљиво је ипак, да је садашњи "Бритиш стил" заправо некадашњи "ТАТА стил". А та компанија је била је главни конкурент смедеревској железари 2016. године, пре него што је "Хестил" стигао у Србију.

На потписивању уговора са Кинезима у Смедереву у априлу 2016. године тадашњи премијер Александар Вучић открио је то као велику тајну.

Како је истакао тада, једна велика европска компанија нудила је Кинезима да преузму њихове челичане, јер су у проблему.

"Наши кинески партнери су то одбили и рекли – идемо у Србију. Па о том – потом", рекао је Вучић.

Наш мистериозни конкурент била је управо британска челичана.

"Хестил, као мултинационална компанија са развијеном мрежом добављача, има свој инетерес да уђе на западно тржиште јер је то бизнис од преко милијарду и нешто фунти. С друге стране, Британија, такође, има интерес да сарађује са Кинезима, јер су у том послу. Пре него са инвестиционим фондом", сматра Делевић.

Из кинеског "Хестила" нисмо добили одговор да ли је британска челичана заиста њихов стратешки интерес и какви су им онда планови са Смедеревом. Доласком у Србију кинеска компанија стала је на европска улазна врата. Велика Британија је на излазним вратима. И на улазу и на излазу Европе Кинезе чека – челична брава. 

Број коментара 12

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво