Органска храна све популарнија, али производња све тежа

Илија Травар производи органске зачине у Врмџи код Соко Бање. Користи лековито биље, гљиве и поврће из органске производње. Прошле године произвео је око 150 килограма биља. Проширио би производњу, али нема радника.

"У органској је све физичко. Има механизације у смислу орања, припреме земље. После иде само мотика. Наши сељаци су се мало одвикли те мотике", рекао је Илија Травар.

Исте муке и код Стојадиновића у селу Гргуре код Блаца. Органски производе воће на пет хектара и сточну храну за 30 грла сименталских крава, које дневно дају око 400 литара млека.

"Трудимо се да самим квалитетом обраде и производње хране утичемо и на што већу млечност. То није иста млечност као у конвенционалној производњи – за нијансу је нижа – али радимо на квалитету", каже дипломирани економиста Марија Стојадиновић.

Стручњаци сматрају да је будућност органског сточарства удруживање малих сточарских газдинстава са већим, какво имају Стојадиновићи.

"Они као одгајивачка станица могу да буду један од центара окупљања малих сточара где се те животиње сертификују. Топлица је 'богом дан' крај за органску производњу, не само за воће, већ и за сточарство", истиче стручњак за органску производњу Снежана Ољача.

Уз укрупњавање, пут до извоза скраћује и групна цертификација. Фирма за прераду органске хране окупила је 480 коопераната из околине Блаца и Бруса, и прошле године извезла 300 тона прерађеног воћа.

"Ми планирамо да се ширимо у дубину, а не у ширину. То подразумева да искористимо ово што сада имамо и да идемо у већи степен прераде и добијамо другачије производе", наводи Живота Јанићијевић испред предузећа "Миди органик".

Популарност органске хране је све већа и у свету и код нас, због чега су цене више 20 до 50 одсто у односу на цене конвенционалне хране. Осим тога, додатни мотив за органску производњу јесу и субвенције државе од 11.500 динара по хектару.