Пољопривреднике плаши ИПАРД процедура

Јон Суру из околине Вршца, вишње ће убудуће више да тресе, него да бере. Купује тресач вредан 31.000 евра, захваљујући ИПАРД-у.

"Чекао сам око девет месеци да добијем решење, и сад сам у законској обавези да за десет дана остварим инвестицију, то јест да купим машину. Тражио сам кредит од банке јер не могу од сопствених средстава то да покријем", каже Јон Суру и истиче да тај тресач за вишње на дневном нивоу замени 100 радника.

Процедура је компликована, још се држава и пољопривредници уходавају, али стрпљен-спасен, саветује ресорно Министарство.

"Ми и даље имамо 100 одсто непотпуних поднетих захтева. Дакле морају да се враћају на допуну и то додатно опет успорава процес обраде", истакла је шефица ИПАРД-овог управљачког тела Јасмина Миљковић.

У првој години коришћења средстава из Ипард фондова 738 пољопривредника је конкурисало, 180 захтева је одобрено, њих 35 спремно је за исплату, а 10 корисника добило је новац.

ИПАРД покрива и услуге консултантских кућа, чију помоћ пољопривредни произвођачи све чешће траже.

"Утисак је да нису довољно информисани и да су, могу да кажем чак и уплашени мало, плаше се целе те процедуре, плаше се да је то јако компликовано, да они то не могу. ИПАРД није баук, то је једноставна процедура и што је најважније то је транспарентна процедура", објашњава директорка Смарт ИПАРД-а Слађана Глушчевић.

И даље је највише захтева за нов трактор, иако новац из ИПАРДа може и боље да се потроши. Произвођачи вина и јаја тражили су да користе овај фонд.

"Ми убрзано радимо и комуницирамо сада са Европском комисијом на томе како и на који начин да уведемо ова два сектора у ИПАРД 2 програм и под којим условима, и ја се надам да ћемо 14. маја када будемо имали ИПАРД Одбор за праћење, усвојити те измене", рекла је Јасмина Миљковић.

Корист од ИПАРД-а ускоро би могли да осете и они који се баве сеоским туризмом. У припреми су акредитације за две нове мере како би пољопривредници уз посао на њиви, могли да изнајмљују и смештај. Повраћај је 65 одсто.