Зашто не можемо да купујемо квалитетнију храну

Просечна породица у Европској унији месечно на храну потроши 12 одсто прихода, док се у Србији троши готово три пута више новца. Прецизније, то је 34,4 одсто према најновијим подацима Републичког завода за статистику.

Подаци из малопродаје кажу да је просечан рачун српског потрошача око 700 динара. Двадесет одсто је мањи него пре десетак година. Мања куповна моћ смањила је и број оних који иду у велике набавке. У великим дисконтима 2008. године пазарило је 85 одсто купаца, данас њих 55 одсто.

То што на храну потроши више од 34 одсто зараде не говори о великим прохтевима просечне српске породице, већ о њеном ниском животном стандарду. Квалитет хране која се пласира на одређеном тржишту сразмеран је куповној моћи становништва кажу у Удружењу "Потрошачки саветник".

"Ако вама трећина прихода оде на храну, онда ви морате да бирате које ћете производе узети. Не можете да приуштите да купујете квалитетниу храну, него морате и на томе да штедите и то је основни разлог што на тржишту имамо лошију храну него што имамо у западној Европи", објашњава потрошачки саветник Ненад Бумбић.

Да је храна код нас скупља него у земљама у окружењу и Европској унији, само нам се чини, кажу надлежни. Несумњиво је да су код нас јефтиније основне животне намирнице.

"Јефтинији су шећер, уље, пшенично брашно, бели хлеб посебно у односу на земље у ЕУ. Одређене врсте меса, превасходно пилеће, а имамо и оне производе који су знатно скупљи", истиће Младен Радовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Скупље него у иностранству плаћамо органску храну, тврде сиреве и поједине сухомеснате производе. У Привредној комори Србије кажу због тога што домаћа прерађивачка индустрија није достигла технологију развијенијих земаља, а не због високих трговачких маржи.

Жарко Малиновић из Удружења трговаца каже да је важно истаћи да је профитна стопа у трговинама у Србији нижа него и у српској индустрији и у пољопривреди.

"Што говори да нису трговци ти који калеме цену. Оно што је делимично наш проблем, то је ланац снабдевања где ми имамо много компоненти у том ланцу, то јест више посредника, треба сужавати тај простор", процењује Жарко Малиновић.

Удружења потрошача су сагласна да се трговински ланци баш и не отимају за наше тржиште. Међутим, сматрају да је велика разлика између набавне и малопродајне цене једини начин за њихов опстанак.

Ненад Бумбић истиче да је основни проблем који трговци имају је ниска куповна моћ.

"Код нас је негде просечан рачун око шест евра, а у Словенији и Чешкој је око 12 евра. Трговац ако жели да заради исто и код нас онда мора да по том просечном рачуну узме дупло већу просечну маржу", наводи потрошачки саветник.

Из асоцијације трговаца кажу да се марже у Србији не разликују много од оних у земљама у окружењу које су у ЕУ. Додају, ниједно истраживање није доказало да велике светске компаније на различита тржишта пласирају исте производе различитог квалитета.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 06. апр 2019, 22:37) - Zapadnjak [нерегистровани]

Hrana

Ja zivim na zapadu vec 20 godina. Sta da vam kazem, u supermarketima sve izgleda kao na slici, ali voce i povrce je bez ukusa, mirisa. Beli luk kao palac veliki i to "organik". Vidite i sami, jabuke iz Argentine, kruske iz Juzne Afrike...sve to voce se tretira u brodovima i prska hemikalijama, oblaze voskom samo da bi namamilo kupce. Ta hrana je daleko ispod kvaliteta nase hrane na pijaci. Sta da kazem kad jagode mogu da stoje po mesec dana..
Kupuj od seljaka ma koliko da kosta jer ces u suprotnom placati lekove.

(субота, 06. апр 2019, 10:17) - anonymous [нерегистровани]

Da se razumemo

Ja u ovoj nasoj zemlji trosim na hranu preko 50% prihoda,a ostatak na dazbine za infostan,struju,internet,telefon...itd. Prema tome, tih vasih 34,4% na hranu trose dijetalci i oni koji ne prelaze 50 kila tezine.