Алкохол у сивој зони

Горући проблем у индустрији алкохолних пића је сива економија, због тога што је готово 80 одсто промета јаких алкохолних пића у зони сиве економије, тврде представници домаћих произвођача, увозника и дистрибутера жестоких алкохолних пића. На тај начин, кажу, држава губи десетине милиона евра, а осим буџета угрожени су животи и здравље људи. У Пољопривредној инспекцији Министарства трговине, која контролише промет ракије по угоститељским радњама и пијацама, кажу да је тај проценат мањи и да је у њиховим контролама откривено мање од 10 одсто нелегалних јаких алкохолних пића.

Ракију, наш национални понос, пре 10 година пекло је готово 2.000 регистрованих произвођача, а данас их има око 500.

"Можемо да претпоставимо да сигурно тих хиљаду и по који су некада били регистровани, а више не постоје у регистру да и даље се баве. А сигуран сам да има много више оних који су накнадно ушли у овај посао и видели врло лаку зараду", наводи Иван Урошевић, пи-ар асоцијације удружења.

У Министарству трговине подсећају да сви мали нерегистровани произвођачи ракије могу своје вишкове да продају регистрованима, који их обавезно контролишу, а онда продају. Квалитет и здравствену исправност ракија на терену контролише двадесет инспектора, а у протеклих 11 месеци 40 одсто контрола биле су у угоститељским објектима.

"На пијацама и у угоститељским објектима 8,5 одсто субјеката је било где смо утврдили одређену неправилност не у количинама алкохола, већ о субјектима који нису поштовали оно што је прописано законом", објашњава Ненад Вујовић, помоћник министра за сектор Пољопривредне инспекције.

Велики проблем је што се под називом ракија продају разна пића са додацима арома и модификатора. Произвођачи и трговци траже да се контролише или забрани продаја арома и индустријског алкохола физичким лицима. Неопходна је и сарадња привреде и државних органа.

"Сами привредници на терену најбоље знају ко су њихови конкуренти који се баве нелегалном трговином са једне стране, са друге стране знају где су жаришта", наглашава Милош Илић, председник Групације произвођача јаких алкохолних пића.

Секретар удружења за трговину ПКС Жарко Малиновић наводи да држава треба да да свој допринос и да тај допринос се најбоље може огледати у додатном ангажману инспектора, њиховој едукацији и опреми.

"Сматрамо да су губици значајно већи на страни државе него што би била инвестиција у додатне службенике у инспекцијама", додаје Малиновић.

Полиција и судство раде добро на сузбијању нелегалне трговине ракијом, сагласни су произвођачи и трговци, али сматрају да је потребно спровести оштрију казнену политику.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво