Стандарди за грађевинске материјале

Све чешће се дешава да се уселите у нови стан и тек онда установите да је квалитет градње лош. 

Недавно се на службеницу крагујевачке поште, Драгану Урошевић, док је седела на радном месту, срушио део плафона. Установљено је да је сува градња нестручно урађена.

"У грађевинарству има много нестручне радне снаге, људи који су стицајем околности после свих кризних година били принуђени да спас због егзистенције нађу ту", каже Петар Ракас из Грађевинске школе у Београду.

Да би квалитет градње био добар, неопходно је да инжењери и архитекте прате новине у градњи. Проблем је и то што многи од њих, у потрази за боље плаћеним послом, раде за инвеститоре који штеде на грађевинском материјалу.

"У плафону се уместо металног челичног типла користи пластични који нема никакву носивост. Користе се профили који немају одређену дебљину и долази до угиба самог плафона. Значи, неадекватан материјал и нестручна уградња, објашњава Миле Бекрић из компаније "Кнауф".

Ускоро нови закон 

С друге стране, неопходно је да се уведу национални стандарди за још 1.500 нових грађевинских производа, како се не би користили на погрешан начин и тако били узрок лоше градње. Ти стандарди требало би да буду део новог закона.

"Новим законом ћемо то одвојити за све грађевинске производе и прописати посебна прецизна овлашћења инспектора шта учинити када затекне да неки извођач уграђује материјал који је лошијег квалитета од прописаног", рекла је Александра Дамњановић из Министарства животне средине и просторног планирања.

Сува градња у Словенији почела је 1990. године, у Хрватској десет година касније.

У Србију, сува градња стиже са страним инвеститорима који граде велике тржне центре. Ипак, по томе смо на претпоследњем месту у Европи. Иза нас је само Албанија.