Оснoван "Јужни ток Србија"

Представници руске компаније "Гаспром" и домаћег "Србијагаса" потписали су у Берну у Швајцарској Уговор о оснивању предузећа "Јужни ток Србија".

У име "Србијагаса" оснивачки акт потписао је генерални директор Душан Бајатовић, а са руске стране генерални директор пројекта "Јужни ток" у "Гаспрому" Павел Одеров.

Бајатовић је нагласио да, с обзиром да Србија може да складишти између пет и седам милијарди метара кубних гаса на својој територији, то значи да се нашој земљи отварају врата да може бити регионални играч када је у питању транспорт, складиштење, дистрибуција и трговина гасом, као и да буде енергетско чвориште у овом делу Европе, када је у питању гас, нафта и струја.

"То заједничко предузеће биће регистровано у граду Цугу и промењиваће се континентално право, а по садашњем српском законодавству, када уђемо у процес добијање лиценци и дозволе за обављање делатности и изградњу гасовода, било би потребно основати ћерку фирму у Србији", објаснио је Бајатовић, истичући да у овој фази још увек није потребно оснивање такве фирме.

Директор "Србијагаса" је подсетио да власништво "Гаспрома" у заједничком предузећу износи 51 одсто, док "Србијагас" поседује 49 одсто новоосноване фирме.

Финализација радњи које су трајале годину и по дана

Бајатовић је рекао да, до почетка изградње гасовода, треба да се уради "физибилити" студија, траса гасовода, уговарање потребних количина гаса и пројектовање, додајући да ће српска "физибилити" студија за "Јужни ток" бити завршена до краја ове године, а збирна "физибилити" студија за цео "Јужни ток" до марта 2010. године.

Бајатовић је подсетио да оснивање заједничког предузећа "Јужни ток Србија" представља финализацију радњи које су трајале годину и по дана.

Tо је прво предузеће, које је руска компанија основала са неком од земаља учесница пројекта "Јужни ток", навео је "Србијагас". "Гаспром" ће заједничке копаније ускоро основати и са Бугарском, Грчком, Мађарском Словенијом, Аустријом и Италијом.

Према ранијим најавама Бајатовића, капацитет гасовода "Јужни ток" кроз Србију износиће од 36 до 41 милијарду метара кубних годишње, што ће омогућити да Србија има годишњи приход од транзитних такси у износу од око пола милијарде евра.

Изградња дела гасовода "Јужни ток" кроз Србију коштаће око 700 милиона евра, а дужина трасе гасовода кроз нашу земљу биће око 450 километара.

Улазна тачка гасовода у Србију биће на бугарско - српској граници, главно чвориште биће код Београда, излазна тачка на српско - мађарској граници, а договорено је и да један крак гасовода пролази до Републике Српске.

Планирано је да се изградња гасовода кроз Србију обавља кроз пројектно финансирање и кредитно задужење заједничког предузећа "Србијагаса" и "Гаспрома".

Седиште у Швајцарској, пословање према законима Србије

Предузеће "Јужни ток Србија" делатност ће обављати према српским законима, али ће имати седиште у Швајцарској и, према изјавама руководства "Србијагаса", ниједна важнија одлука у оквиру тог предузећа неће моћи да буде донета прегласавањем.

Гасовод кроз Србију требало би да буде изграђен најкасније до 31. децембра 2015. године, завршетак студије изводљивости за изградњу целокупног гасовода планиран је до 30. јуна 2010. године.

"Јужни ток" је гасовод за транспорт руског природног гаса, чија је траса планирана од руске луке Новоросијск, преко дна Црног мора до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије и Мађарске до Аустрије и Италије.

Целокупан капацитет гасовода "Јужни ток" биће 63 милијарде метара кубних, а његова комплетна изградња коштаће око 20 милијарди евра.

Основни услови за основни споразум о сарадњи", који дефинише изградњу дела гасовода "Јужни ток" и транзит природног гаса преко Србије, потписали су 24. децембра прошле године у Москви председник управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер и Душан Бајатовић.

Тај документ предвиђа да руска компанија има 51 одсто удела у заједничком предузећу за изградњу гасовода кроз Србију.

Осим тог документа, у склопу српско - руског енергетског аранжмана, продато је и 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије за 400 милиона евра, а потписан је и документ о изградњи подземног складишта гаса "Банатски двор".

Председници Русије и Србије Дмитриј Медведев и Борис Тадић потписали су Декларацију о сарадњи, која представља политичку гаранцију да ће после продаје НИС-а бити реализовани и остали делови енергетског споразума и њоме се на државном нивоу гарантује споровођење тих докумената.