Петровић: Похвале за предложени буџет, критика неких мера

"Низак дефицит и избаласнирани буџет ће омогућавати следеће године и наредних брзо опадање јавног дуга", рекао је Павле Петровић на седници скупштинског Одбора за финансије, додајући да су приходи и расходи у буџету за 2018. реално планирани.

Како је рекао, Фискални савет процењује да ће следеће године за два одсто бити смањено учешће јавног дуга у БДП, и то са 65 одсто на 63 одсто, те оценио да је то и даље висок ниво јавног дуга.

Подсетио је да смањење јавног дуга води повећању привредног раста, смањењу ризика земље, те каматних стопа по којима се задужују и држава и приватни сектор.

Он је похвалио што је дошло до позитивне промене у структури расхода и то у корист јавних инвестиција.

Добро је, каже, што ће највећи део средстава за јавне инвестиције бити употребљен за физичку инфраструткру јер то подстиче привредни раст и привредну активност.

Он, међутим, упозорава да је недовољно инвестиција намењено здравству, школству и заштити животне средине, а с друге стране се примећује огромно повећање за Министарство одбране и МУП која би, каже, требало да буду транспарентнија.

"Питање је да ли је то најбоља расподела ако видимо да су здравство, школство, заштита животне средине у јако лошем стању", примећује.

Наводи и да Фискални савет критикује што ће и у 2018. бити на снази привремена мера која се односи на умањење натпросечних пензија.

Објашњава, наиме, да је та мера када је донета била оправдана, те да је имала подршку Фискалног савета, али да њено продужавање није оправдано, чак ни праведно с озбиром да је, додаје, остварен низак дефицит и отвара се фискални простор за повећање расхода.

"Криза јавних фианансија не постоји, не постоји основ да се задржи та мера. Пензије су стечено право и повезане су са уплатом доприноса који одређују ниво пензија", каже Петровић.

Критковао је и продужавање забране запошљавања у јавном сектору које ће тако, каже, трајати и четврту годину.

Каже и да анализе показују да укупни ниво запослености у јавном сектору приближно одговара по стандардима броју становника у централној и источној Европи, те да додатно смањивање броја запослених може да отежа ситуацију и услуге учини све лошијим.

Проблем је, каже, што су негде вишкови, а негде мањак запослених у јавном сектору, те је зато, сматра, неопходна анализа коју влада није урадила.

"Неопходно је да постоје анализа и план где су вишкови и мањкови и да се по њима поступа, а не да се замрзава запошљавање", каже Петровић. 

"Зараде су изнад економске снаге земље" 

Зараде су, иначе, изнад економске снаге земље, оцењује Петровић, који сматра да је фонд плата требало да расте спорије од номиналног раста БДП у 2018.

Планирано повећања плата од 10 и пет одсто није, каже, базирано на утврђеном систему плата у јавном сектору који је још неуређен, те не постоје анализе за таква повећања и није јасно зашто су неки сектори добили 10 одсто повећања, неки пет одсто, а неки ништа.

Каже и да Фискални савет има примедбе што том телу нису на време достављене предложене измене пореских закона, које по Закону о буџетском систему треба да оцени.

То се, каже, односи на измене Закона о порезу на доходак грађана и измене Закона о доприноси за обавезно осигурање које предвиђају да се предузетници у неком период ослободе од пореза како би се стимулисала привредна активност.

"У начелу Фискални савет је подржао тај предог, али предвиђено решење отвара простор за пореске утаје и Фискални савет је против промена ових закона у облику како су предложени", казао је Петровић и додао да ће Фискални савет до сутра посланицима доставити анализу о томе где виде проблем у предложеним решењима.

"Дефицит је обуздан, улазимо у мирније воде што се тиче јавних финансија, стога је неопходно поштовати процедуре, да се порески закони на време достављају, да се поштује буџетски календар. Имамо разумевање да је био програм са ММФ, али у будуће мислимо да то више не би било оправдано", поручио је Петровић.

Навео је и да Влада Србије мора да завршни рачун буџета упути парламенту на разматрање.