Ускоро тендери за МСК и РТБ "Бор"

Од почетка године Влада прикупља писма заинтересованости за фабрике хемијског коплекса и РТБ "Бор". Како је РТС-у потврђено већ половином децембра расписаће тендер за Метанолско-сирћетни коплекс у Кикинди, а у првом тромесечју идуће године и за Рударско-топионичарски басен у Бору. Заинтересованих инвеститора за та предузећа има и то највише за приватизацију кроз модел стратешког партнерстава.

Кикиндски Метанолско-сирћетни комплекс ради по тржишним условима, а пословање кочи скупи гас који им је основна сировина. Влада тражи партнера који ће моћи да инвестира у нове технологије и дугорочно стабилизује производњу.

"Имали смо један јавни позив пре неколико месеци где смо тражили писмо о заинтересовности потецијалних инвеститора и добили смо неколико значајних, разговарали смо са њима. Очекујемо да ћемо већ крајем овог месеца имати готов текст јавног позива и очекујемо врло ошту конкуренцију", каже министар привреде Горан Кнежевић.

Писма заинтересовности за стратешко патнерство у РТБ-у до сада су стигла од девет великих рудрских корпорција из Русије, Кине, Америке и Канаде. Међу њима је и "Руска бакарна компанија" која је ове седмице потвдила своје намере да инвестира у Бор. У власништву већ има две топионице, пет рудника и у Европи 2019. отвориће још један.

У Влади кажу да интересовње за Борски басен расте јер боље послује захваљујући реорганизацији и већој цени бакра.

"За нас је то добро зато што нам треба добра утакмица и треба нам један широки спектар озбиљних партнера који имају могућност да инвестирају. Наша процена је да су минималне инвестиције потребне у РТБ 'Бор' преко петсто милиона долара", каже министар рударства и енергетике Александар Антић.

Стручњаци су сагласни да је најважније да се за сва стратешка предузећа што пре нађе одрживо решње.

"Оно што се дефинитивно види јесте да влада Србије када је у питању проналазак евентуалног стратешког партнера води рачуна пре свега о фискалној страни, да се води рачуна о економској структури која ће пре свега имати будућност, која ће задржати радна места", каже професор економије Владимир Круљ.

Поред стратешких у Влади саопштавају да убрзано решавају и судбину осталих предузећа за приватизацију. Пре три године, 2014. било је 560 таквих предузећа, данас их је 143, а до краја године рачунају да ће тај број смањити на 120 предузећа.

Остали аутори: Ружица Врањковић
број коментара 0 Пошаљи коментар