Бугарски инвеститор и поред субвенција одустао од улагања

До краја септембра у погонима некадашње конфекције "Кобос" за бугарског инвестиора радила су 104 радника и зарађивали између 22.000 и 30.000 динара.

"Све је било добро до 28. септембра, када је финансијски директор рекао да се прекине производња и да се не ради више, све је било урађено, радили смо налог за децембар"", каже Митко Јованчов.

Није било лако довести инвестиора у једну од најнеразвијених општина, каже Невенка Костадинова која је учествовала у преговорима с "Калинелом" и додаје да на локалу није било спремности за сарадњу. Било је, спекулише се, борбе за политички утицај.

"То нема везе с борбом за превласт на локалу. Локална самоуправа је пружала отпор од почетка, овде инвестиције нису добродошле. Инвеститор је трпео притиске. Годину и нешто дана је радио, на крају се покупио и отишао", каже Невенка Костадинова из Општег удружења предузетника Босилеграда (СНС).

Притиска није било, тврди председник општине, и истиче да је проблем нерешено питање власништва над погоном који је бугарски инвеститор користио и требало да откупи. Око власништва се споре општина и "Јумко", иначе у власништву државе.

"Од четвртог овог месеца немају више ни права жалбе у управном поступку. Ово је општинско. Свим силама тежимо да нађемо инвеститора, али на капију нисмо били пуштени. И наш и њихов стражар је на капији, али наш само брине да не фали ништа из ове фабрике. Они су нас спречавали да уђемо. 'Јумко' је својатао фабрику, очигледно је 'Калинелу' рекао да ће то да прода њима, a како је изгубио спор са нама није продао. Једини губитници су радници и Босилеград", каже Владимир Захаријев, председник Општине Босилеград.

Држава је, кажу, учинила све да доведе инвеститора у Босилеград, укључујући и 750 хиљада евра субвенција за отварање 250 радних места.

"С једне стране имате општине које се очајнички боре да у своју средину доведу инвеститора обезбеде 10 до 15 радних места, с друге стране имате локалне самоуправе које не маре и није им баш стало до 200 радних места. Инвеститор, на сву срећу, није повукао средства кроз уговор о подстицајима, тако да неких штетних последица по њега или државу неће бити", каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Није "Калинел" једини инвеститор који је добио субвенције па одустао од улагања. Од краја 2006. држава је склопила 335 уговора са инвеститорима којима је дала 81 милион евра субвенција. Раскинута су 102 уговора, али ни у једном случају, тврде надлежни, држава није оштећена, јер се штити.

"Механизми су банкарске гаранције, механизми су менице, тако да је држава у тим ситуацијама где долази до раскида уговора, сигурна", каже Стевановић.

Истиче да су од доношења Закона о улагањима 2015. раскинута само два уговора и да је у оба случаја кривица за раскид била на инвеститорима.