На путу ка енергетској ефикасности

У оквиру Европских дана енергије, први пут је организована "Недеља енергије" у Београду. Циљ је да се јача свест грађана о рационалној потрошњи, али и заштити животне средине, јер су ресурси ограничени, а енергенти скупи.

Србија само у зградарству троши око три пута више енергије од европског просека. А престоница је навећи потрошач. Из Владе поручују да су ефикаснији енергетски пројекти већ покренути.

"Данас имамо соларне паркове, прве ветрењаче су кренуле да се врте по Србији, а богами, тек ће се вртети. Kоришћење те чисте енергије и у саобраћају – то су неки наши приоритети", каже министар рударства и енергетике Александар Антић.

Београд акценат ставља на обнову изолације зграда и увођење еколошких возила у градски саобраћај. Са кинеском компанијом улази се у пројeкат који ће коначно београдске топлане повезати са обреновaчким термоелектранама.

"То је инвестиција која је вредна 207 милиона евра и подразумева да се из ТЕНТ-а више неће бацати она врућа вода већ ће се топлодалеководом довести до електрана, а онда користити за грејање целог Београда", објашњава градоначелник Београда Синиша Мали.

Циљ је да и привреда и домаћинства рационалнијом потрошњом смање издатке за струју, грејање и воду.

"И лети и зими за грађане је јако битно да воде рачуна o томе колико троше, али користећи паметне материјале, паметне прозоре и изолацију, не морају да смањују комфор у коме живе. Ту, у ствари, јесте фокус енергетске ефикасности", истиче Ана Бован из Централноевропског форума за развој.

Из Брисела најављују помоћ Србији у остваривању енергетских пројеката.

"Зато смо ми ту да пружимо подршку како бисмо постали ефикаснији у коришћењу енергије. То је сектор у коме има још доста посла, јер нафта и угаљ спадају у прљаву енергију, а треба много више чисте енергије, из Сунца и ветра", каже Оскар Бенедикт из Делегације ЕУ у Србији.

Европске директиве у области енергетске ефикасности и заштите животне средине су све оштрије. План је да од 2020. године у земљама чланицама Уније новоизграђени објекти имају нулту потрошњу енергије. То значи да ће потребе за енергентима за грејање и хлађење покривати сопственом производњом, а кишницу претварати у воду.

Остали аутори: Ружица Врањковић
број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 31. мај 2017, 01:23) - anonymous [нерегистровани]

Застареле информације или пропаганда

У прилогу се највише говори о енергетској ефикасности, а ваљда је јасно да ако трошиш мање енергије на загревање и хлађење, да се тиме штеди и новац.Значи, никакве пропаганде, само здрав разум.
Кад су у питању "чисти" извори енергије, они постају сваке године све ефикаснији и цена производње се стално смањује. Тако да је данас производња електричне енергије из ветра јефтинија него из гасних или термоелектрана, док је производња из сунца на нивоу оне из гасних електрана, а јефтинија од оне из термоелетрана. Дакле, Србији која углавном своју енергију производи помоћу термоелектрана, и ветар и сунце су економски исплативи, а о утицају на здравље становништва да не говоримо.

(уторак, 30. мај 2017, 07:57) - anonymous [нерегистровани]

proizvodjac

PVC prozori vise nisu tako skupi,treba zameniti mnogo znaci

(понедељак, 29. мај 2017, 22:36) - anonymous [нерегистровани]

Energetska efikasnost

Pricajte meni nesto o energetskoj efikasnosti, kad moja zena,dva osnovca i jedna srednjoskolka, moja majka i moj otac zivimo mesecno sa ukupno (sto penzija, sto plata) 43.000din...
Da zamenim samo jedan prozor, treba mi 300e, pa odakle, bre!

(понедељак, 29. мај 2017, 20:52) - Dušan Kragujevac [нерегистровани]

Propaganda

Da,da ovi su čista energija samo ima malo više problema:nema je kad hoćeš,preskupa je još uvek itd itd.Ali za koga je energija vetra i sunca dobra?Naravno za prodavce opreme i to je to.Ostalo su priče za malu decu.