Колико далеко могу да стигну српски пужеви и нојеви?

На француским трепезама специјалитет са југа Србије. Није роштиљ, већ пужеви из Лесковца.

"Французи кажу да су наши пужеви веома добри, задовољни су", каже Бојан Станисављевић, узгајивач пужева.

Осим Француза, задовољни су, кажу, и Италијани, Мађари, Грци и Швајцарсци. Скоро све што произведу извозе - око 200 тона прерађеног меса пужа годишње.

"Од 2012. радимо интензивну производњу пужева, радимо преко целе године, сада нешто реновирамо", каже Станисављевић и додаје да припремају готов призвод којег ће понудити у Србији

"Већ имамо ресторане где смо пробали у Београду и Новом Саду тамо углавном долазе странци", каже Станисављевић.

А странцима са севера Србије стижу и нојеви. Већ 25 година узгаја их фарма из Суботице. Данас у Србији продају једино јаја. Пред Ускрс, велика је потражња.

"Сада продајемо за 2.500 динара и немамо доста", каже један произвођач.

Од коже ноја, 90-ти су правили и новчанике, ташне, обућу.

"Месне нареске, кулене, кобасице и пршуту радили смо лепо, почели смо да извозимо и за Мађарску и имао сам уговор за Немачку. Закон се код нас после окренуо и нисмо имали где да завршимо после клања нојева зато што су третирали ноја као дивљач и онда смо ту пукли доста лепим парама", каже Петер Гуљеш, власник фарме нојева.

Нерегулисано тржиште, начин узгоја, добијање сертификата спотицало је и друге произвођаче.

"Све је то на иницијативи за сада привреде што не значи да неко ко се већ бави тиме треба да постоји у неуређеном систему, али још увек није препозната ни производња ни потрошња тих производа, а наравно ни извоз тих производа у неким релевантним количинама као велики потенцијал", каже Ненад Будимировић из Привредне коморе Србије.

Потенцијал не виде ни агроекономисти.

"Нисам за такве екстремне производње за које ми немамо велких искустава, боље да негујемо и радимо пре свега оно што знамо, оно што је у домаћој пракси. Ја припадам оној групи стручњака који заговарају очување аутохтоних врста стоке, биљака које су данас све више тражене и цењене у свету", каже Милан Простран, агроекономски аналитичар.

Када се отклоне сви ризици, шансу да успеју у Србији, сматрају стручњаци, домаћи произвођачи имају ако сарађују са страним партнерима који би понудили бизнис план, али и уложили новац.