Ко трпи због скока долара?

Недавно је вредност долара достигла највиши ниво у последњих тринаест и по година. Када долар расте повећава се и дуг земље задужене у тој валути, па и наше. Од почетка новембра дуг је повећан за 350 милиона евра јер је долар порастао неколико процената. Прави трошак и прави раст спољног дуга знаће се када буду доспеле обавезе изражене у долару.

После кампање за председника Америке, као сувенир, остао је Трампов долар. После победе Доналда Трампа, вредност оног правог долара јача је према неколико светских валута. Званичан разлог је јачање економије.

"Тешко је изоловати један фактор, поготово на берзи где има много спекулативних фактора, највише се премештају фондови великих инвеститора и централних банака које држе девизне резерве и овде је очито дошло до једног премештања", објашњава Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије.

Иако овај тренд може да се промени због најаве већих камата Централне банке и назнака инфлације, последице садашње промене осећа Србија.

"Србија нема већи проблем од раста долара у овом тренутку", рекао је премијер Александар Вучић.

Трећина иностраног дуга Србије је у доларима, односно 8.8 милијарди. И без новог зајма дуг би могао бити већи - за колико, знаће се када будемо морали да платимо оно што смо узели у тој валути. Као последица Брегзита, јавни дуг Србије за само неколико дана порастао је за 228 милиона евра, такође због јачања долара.

Министар финансија Душан Вујовић наводи да је Србија од 2014. ограничила задуживање у америчким доларима.

"Стање јавног дуга у тој валути у протекле две године кретало се у распону од 8,7 до 8,9 милијарди долара. План је да наредне фискалне године Србија смањи изложеност према америчким доларима за више од 500 милиона долара. Зајмом Абу Даби Емирата из 2014. године, као и новим зајмом Абу Даби Фонда за развој омогућено је да се води адекватна политика управљања финансијским обавезама у америчким доларима", наводи Вујовић.

Привреда подељено реагује на вести о америчкој валути.

"Раст долара утиче и на привреду, углавном на ону која је базирана на увозу берзанских сировина, од нафте, гаса, кафе, палминог уља - јер су све те робе вредноване у доларима. Већина привреде, 65 одсто оријентисана је ка ЕУ, али добар део извоза у бивши Совјетски Савез, у Русију је у еврима, тако да највећи део привреде није оптерећен најновијим догађањима", наводи Топлица Спасојевић из ИТМ групе.

Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије истиче да треба урадити хеџинг - заштиту од девизног ризика ако се задужује у страној валути.

"Најбоље да обезбедимо континуиран пораст привредних активности, јер јачање БДП-а, то је оно што се дешава у протеклих годину дана и очекивања за 2017. и 2018. и то кретање валутног ризика неће вас погодити. Оно о чему је требало водити рачуна, ако се већ задужујете у страној валути, треба урадити хеџинг", објашњава Грубишић.

Хеџинг или заштита од девизног ризика постиже се тако што се с банком унапред уговори куповина девиза - по курсу који важи у тренутку склапања уговора за датум када доспевају одређена плаћања.

Остали аутори: Сања Љубисављевић
број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 30. нов 2016, 12:24) - anonymous [нерегистровани]

Tendencija

Raste dolar i svajcarac i primicu se vrednosti eura, raste i britanska funta.

(недеља, 27. нов 2016, 10:56) - anonymous [нерегистровани]

Da vam ja nesto kazem

Briga mene da li je i da li ce dolar da bude jak ili slab. To do sada nije imalo uticaja na moj zivot-uopste. Uvek mi je bilo tesko i uglavnom slabo.

(субота, 26. нов 2016, 21:07) - anonymous [нерегистровани]

Kratotrajno

Jak dolar ne može da poitraje. Tramp zastupa krupni kapital i korporacije, a njima ne odgovara jak dolar koji bi poskupeo američku robu u inostranstvu, a pojeftinio konkurentske proizvode. Ekonomija je u usponu, ali će Tramp sigurno poraditi na slabijem dolaru.