Приватизација комуналних предузећа - за и против

У Србији има више од 300 јавно-комуналних предузећа која треба припремити за приватизацију. У Београду, после двогодишње реорганизације пословања и смањења трошкова јавних набавки, није било вишка запослених, а од 20 јавно-комуналних предузећа, само два су претходну годину завршила са губитком.

"Укупан скор код свих ЈКП био је губитак од 1,8 милијарде динара. Само за две године јавни сектор је прешао у плус и то не мали плус, него плус од 3,8 милијарде динара", каже Борко Милосављевић, помоћник градоначелника Београда.

У Федерацији БиХ још нема приватизације ЈКП, али поједине фирме добијају најплаћеније комуналне послове: наплату паркинга, погребне услуге, асфалтирање, водовод.

"Можда су они некад и нижи у цени у понудама, али на крају, завршна фактура и ликвидатор наплати то, не једном, него пет пута скупље од нас", каже Адим Шерак, председник Синдиката комуналних делатности Федерације БиХ.

Црногорци су приватизацију у Јавно-комуналним делатностима одложили док не донесу Стратегију о приватизацији и Закон о јавно-приватном партнерству.

Законом о комуналним делатностима тим предузећима дате су три године за прилагођавање и реорганизацију до приватизације, и додатних 18 месеци за потпуну примену закона.

"Тај закон ће значити да ће локалне самоуправе као оснивачи ових фирми бити у обавези да дају ту делатност на јавни тендер. У међувремену ће та наша предузећа бити спремна да учествују на тендеру", сматра Бранко Пламенац, председник Синдиката стамбено комуналне делатности Црне Горе.

Приватизација у комуналној делатности је неопходна да би се избегао монопол, али искуства Румуније, Бугарске и Мађарске које су без претходне припреме приватизовале комунална предузећа, говоре да ниво услуге није побољшан, а насупрот томе, цене су понегде толико повишене, да грађани нису могли да их плаћају.