Порески рајеви, офшор-фирме и лажни директори

Појам офшор-компанија у почетку је означавао фирму која се налазила на острву или близу обале, а данас је реч о општем појму који се користи у међународном пословању и који обухвата све компаније које се оснивају изван земље, примарно ради коришћења пореских олакшица, наведено је у речнику бизнис појмова на сајту franchising.rs.

Проф. др Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије рекао је за РТС да офшор-компанија нема активности у земљи у којој је регистрована и да се њене активности обављају у трећим земљама.

Истиче и да је пословање путем офшор-компанија законска могућност која сама по себи није илегална.

"Није проблем за некога да има такву фирму. То се зове планирање плаћања пореза. Значи те фирме плаћају порез, али далеко мање него да су у неким земљама нпр. у Европи или Америци. У сваком случају, они послују легално ако је новац који је дошао на те рачуне легалан", објашњава Мусабеговић.

Истиче да проблем није у самом оснивању тих компанија него у пореклу новца. Осим пореских олакшица, погодност офшор-компанија је и анонимност.

"Када отварате такву компанију, једна од погодности је да остајете анонимни до одређеног нивоа, а та анонимност се открива једино ако се против вас покрене неки судски поступак. Тада већина земаља дозвољава да се види прави власник који стоји иза компаније", наводи Мусабеговић.

Додаје да су најчешће уместо правих власника тих фирми експониране адвокатске канцеларије и њихови намештеници који су на функцијама директора или чланова Борда директора.

Земље у којима се најчешће оснивају офшор-компаније називају се пореским рајевима. Шире посматрано, то су државе у којима одређене врсте прихода не подлежу посебним пореским оптерећењима и осигуравају посебне привилегије међународним предузећима.

На сајту franchising.rs наведене су четири врсте пореских рајева. Прво су земље без пореза (Бахами, Бермуда), затим земље с порезима по ниској стопи (Девичанска острва), треће су земље у којима се плаћа порез на приход из домаћих али не и из иностраних извора (Хонгконг, Панама, Либерија) и на крају земље које одобравају специјалне привилегије, тј. које се сматрају пореским рајевима само за граничне сврхе.

Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), који је један од покретача афере са "Панамским папирима", и раније се бавио пословањем у офшор-зонама. Између осталог, истраживали су начин на који се оснивају офшор-компаније. Истакнуто је да је процес веома једноставан и да то може свако да уради.

Навели су пример Девичанских острва, која према неким подацима имају пола милиона офшор-компанија. Фирму је у тој земљи могуће отворити у року од три дана за цену од око 1.000 долара.

"Могуће је да ће вас службеник питати да приложите доказ свог идентитета, можда чак и провере ваше име у бази података, да виде да нисте можда терориста. Али ништа не брините. Систем можда ухвати неку велику рибу, али велика већина превараната и криминалаца једноставно прође кроз мрежу", наводи се у анимацији о отварању офшор-фирми коју су направили новинари ИЦИЈ-а.

Такође, на Девичанским острвима је могуће за 500 долара ангажовати треће лице или компанију да буде номинални директор офшор-фирме. То су људи који изнајмљују своје име тако да прави власник не мора да изнајмљује своје. Иста особа може да буде номинални директор стотина или хиљада компанија широм света, али он се уопште неће мешати у послове које компанија води.

Тако је у претходној великој афери 2012. године, у чијем су откривању такође важне улоге имали ИЦИЈ, Би-Би-Си и Гардијан, откривено да је више од 21.500 компанија под вођством 28 овлашћених директора. Истакнуто је да више од 20 британских агенција продаје офшор-компаније, а да у пакетима често нуде и лажне директоре.

Реакције светских лидера и институција најчешће се интензивирају након притиска јавности узрокованог "цурењем докумената" и избијањем афера као што су "Панамски папири". Тада се интензивирају расправе и траже начини за борбу против избегавања плаћања пореза.