Позитивна искуства Немачке у дуалном образовању

Пореклом из Ваљева, рођена у Франкфурту, Сузана се после гимназије одлучила да део школовања заврши кроз дуални систем. Њен избор био је банкарство.

"Имала сам уговор са банком која ме је слала у школу и у којој сам радила праксу, и док сам била у банци ја сам пролазила свако одељење, могла сам да упознам све делове у банци", каже Сузана Горјанац.

Иако је после завршила и Економски факултет, стручна школа је, каже, имала огроман значај за њу.

"Из године у годину мени се повећавала плата и имала сам статус као нормалан радник, имала сам сва права, годишњи одмор и отворило ми је врата, тај дуални систем ми је отворио врата за будућност", каже она.

Важну улогу у том систему има биро за рад. Фирме које желе да ангажују ученике обраћају се Бироу који објављује њихов оглас на свом сајту.

Портпарол Бироа за рад, Франкфурт Берит Грантман каже да им се џаци нам се јављају годину-две пре уписа школе.

"Помажемо им да одаберу занат, припремамо их за разговоре за посао и учимо како да аплицирају. Помажемо им и када желе да се запосле после школе. Први пут за посао конкуришу годину пре завршетка школе, тако да углавном одмах добију посао чим дипломирају", каже Грантман.

Најпопуларнија занимања код младих у Немачкој су канцеларијски послови, затим електричар, клима-сервисер, кућни мајстор, медицински радник...

У Немачкој има 99 хиљада регистрованих предузећа, не рачунајући она која имају само једног запосленог, половина приватних комапнија део су дуалног система образовања.

Само у Франкфурту, који је познат као банкарски град, а зову га и немачки Њујорк због великог облакодера, 3.800 предузећа има потписан уговор са Привредном комором Франкфурта и ангажују 15 хиљада ученика.

Систем дуалног образовања контролише привредна комора. Фирмама даје лиценце да могу да буду део дуалног система, а проверава и школе - да ли спроводе наставни план који заједно састављају министарство економије и привредници. А план наставе прати најновије трендове у привреди.

"Дуални систем омогућава фирмама да пронађу обучене раднике, тако привреда боље функционише. То је и много јефтиније, штеди се на порезу. Када би ученици ишли само у школу државу би то више коштало, јер би морала додатно да их обучава за занате", каже Бригит Шорејле из Привредне коморе Франкфурта.

Привредна комора издаје и дипломе ђацима и организује им испите. Испитивачи су привредници. Једна од њих је и Петра Борше, која и сама запошљава ђаке у својој цвећари.

"Деци је много лакше да науче теорију јер овде имају прилику да раде све оно што уче на часовима, зато се фирме и одлучују да на тај начин ангажују раднике. Показало се да деца праве много више грешака када немају практични део. А то је и нама послодавцима најбољи начин да пронађемо добре раднике", каже Доршева.

Стручне средње и више школе у Немачкој обучавају ђаке за више од 230 заната. Колико ће ђака изучавати који занат одређује тржиште рада.

Током школовања добијају плату која је готово троструко мања од просечне, али која није испод 500 евра, нити већа од 1.000 евра.